BEOGRAD – Pitanje je dana kada će početi odlučujuće bitke u Ukrajini, ocenio je novinar Dragan Bisenić navodeći da je Ukrajina saopštila da su njene pripreme za prolećnu kontraofanzivu skoro završene, a da zapadni saveznici Ukrajine ocenjuju da će ona kada bude pokrenuta, verovatno na jugu, označiti ključni trenutak u sukobu.
Sve je izvesnije i da će cilj ukrajinskih napada biti Krim, ali zapadni saveznici još nisu jedinstveni u tome, jer retorika o Krimu nije bez rizika, pa zato nema ni definitivnog odgovora u kom obimu i s kojim ambicijama će uslediti ukrajinska ofanziva, navodi Bisenić i zaključuje da bi zapad želeo da se pronađe način da se postigne rezultat koji izgleda kao pobeda, ali da se ne ide za maksimalističkim ciljevima.
U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:
Pitanje je, kako se čini, dana kada će početi odlučujuće bitke u Ukrajini. Ukrajina je saopštila da su njene pripreme za prolećnu kontraofanzivu skoro završene. Zapadni saveznici Ukrajine ocenjuju da, kada bude pokrenuta, verovatno na jugu, ona će označiti ključni trenutak u sukobu. Uvodne operacije, reklo bi se, kao da su počele. Ukrajinski dronovi juče su uništili više rezervoara energenata neposredno pored Sevastopolja. Ukrajinski zvaničnici nakon ove akcije poručili su: „U bliskoj budućnosti za sve stanovnike privremeno okupiranog Krima bolje je da se ne nalaze u blizini vojnih objekata i objekata koje obezbeđuje vojsku agresora“.
Sve izvesnije je da će cilj ukrajinskih napada biti Krim. NATO planeri koji kreiraju ukrajinske operacije smatraju da je to prečica koja uklanja potrebu za diplomatskim rešenjem i dugim pregovorima o budućim odnosima Rusije i Ukrajine jer obezbeđuje siguran ruski gubitak, koji istovremeno znači obnovu kontrole ukrajinske teritorije na granicama iz 2013. godine.
Mnogi analitičari događaje koji slede porede sa iskrcavanjem „Dan D“, o čemu je nemački general Ervin Romel tada rekao: „Prva dvadeset četiri sata invazije biće odlučujuća… za saveznike, kao i za Nemačku, biće to najduži dan.”
Za obe strane, naredni meseci imaće ključni značaj i odrediće njihovu budućnost. Stoga je cilj da ukrajinske snage u svojoj ofanzivi prvo izoluju Krim tako što će da unište „kopneni most“ koji čini zaleđe ovog poluostrva, a koje kontroliše Rusija. Drugi zadatak je da se Krim učini neodrživim za ruske snage. To se može uraditi preciznim projektilima dugog dometa koje obezbeđuje Zapad, a koji mogu da gađaju sevastopoljsku mornaričku bazu i desetak drugih baza i logističkih centara na polustrvu, ali glavni ruski štab. Konačni, treći cilj, bio bi da se zauzme sam Krim, okupira poluostrvo i završi uništenje Kerčkog mosta koji ga povezuje sa Rusijom.
Nedavne demografske promene bi dodatno zakomplikovale ponovno zauzimanje Krima. Stotine hiljada ruskih državljana naselilo se u regionu tokom poslednjih devet godina. Procene se kreću od 350 000 do 600 000 novih stanovnika. Suočavajući se sa ovom transformacijom, neki ukrajinski zvaničnici počeli su da pozivaju na proterivanje velikih razmera i „detoksikaciju“ Krima – za šta su EU i SAD već ukazale da te ideje imaju stvarni potencijal da se Kijev sukobi sa zapadnim vladama.
Ruske snage su imale skoro šest meseci da pripreme teren – i izgrade razrađenu lepezu odbrane čije probijanje će predstavljati veliki izazov. Satelitski snimci pokazuju ogroman obim ruske odbrane koja je izgrađena u delovima južne Ukrajine – a koju čine slojevi protivtenkovskih rovova, prepreka, minskih polja i rovova. Odbrambena linija nastavlja se stotinama kilometara sa hiljadama odbrambenih pozicija preko krivudavog južnog fronta – gde se očekuje da će ukrajinske snage koncentrisati svoju kontraofanzivu u narednim nedeljama.
Satelitski snimci pokazuju da su ruske snage najviše koncentrisane u blizini linija fronta u jugoistočnom regionu Zaporožja, na istoku i preko uskog pojasa zemlje koji povezuje poluostrvo Krim sa ostatkom Ukrajine.
Ruska odbrana uključuje, na primer, protivtenkovske kanale u blizini Položja koji se protežu na 30 kilometara, kao i dodatna utvrđenja oko važnih gradova poput Tokmaka. Ova oblast će biti suštinski važna ako ukrajinske snage pokušaju da napreduju ka gradu Melitopolju i podele ruske snage na jugu. Nova odbrambena linija ovde je uspostavljena posle povlačenja ruskih snaga iz Hersonske oblasti u novembru prošle godine.
Za razliku od iznenadnih operacija prošlog septembra, ovde iznenađenja neće biti. Ruska komanda saopštila je informacije o velikom gomilanju ukrajinskih snaga u regionu Zaporožja, gde ih ima oko 12 000, a najavljeno je raspoređivanje još nekoliko brigada sa oko 40 000 vojnika.
Ukrajinci imaju prednost da biraju kuda, kada će i sa kojom koncentracijom snaga da započnu svoju ofanzivu. Ruski komandanti u Zaporožju, očekuje prvo nekoliko diverzionih napada kako bi pokušali da zbune rusku odbranu.
Zvaničnici NATO-a kažu da se 98 odsto borbenih vozila obećanih Ukrajini sada nalazi u zemlji, a ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao je u petak da su pripreme za kontraofanzivu skoro kompletne.
Ali ukrajinske jedinice će morati da savladaju manevre kombinovanog naoružanja sa ovom novom opremom, integrišući čišćenje mina, uklanjanje tenkovskih prepreka i izgradnju mostova sa svojim jurišnim bataljonima. To je složena koordinacija. Nematerijalni faktori kao što su taktičko iznenađenje, komandovanje na bojnom polju i borbeni moral će verovatno biti odlučujući u prva 24 sata od napada.
Ukrajinski cilj je da unese pometnju kako u ruske snage na terenu, tako u rusku komandu i vojno rukovodstvo. U idealnom scenariju, ukrajinske oklopne kolone probijaju tu slojevitu rusku odbranu na slabom mestu, brzo napreduju u rusku pozadinu i prete komandnim i kontrolnim čvorovima kao što su vojni štabovi i centri za snabdevanje.
Ukoliko takav plan ne uspe, već se sukobi razvodne i dovedu na nivo manjih sukoba, značiće da su Ukrajinci izgubili svoju šansu. Jedan atribut uspešne odbrane je sposobnost kontranapada, izbacivanje neprijatelja koji napreduje iz ravnoteže i prisiljavanje da pošalje trupe tamo gde to ne bi želeo.
Rusi imaju izrazitu prednost u vazduhu, a to bi moglo biti suštinski važno za usporavanje napretka Ukrajine. Problem za Ukrajince je što je jurišna operacija za ostvarenje proboja na frontu za dalje razvijanje ofanzive – praktično samoubilački bez velike artiljerijske vatrene podrške i čvrste protivvazdušne odbrane. Topovi velikog kalibra trebalo bi da pogode odbrambene trupe i neprijateljsku artiljeriju kako bi ih naterali da se sakriju. Baterije protivvazdušnih raketa moraju da odbijaju napade helikoptera i lovaca koje neprijatelj šalje da udare na jurišne trupe. Pitanje je kojim količinama municija Ukrajine raspolaže. Ako ukrajinski napad bude pokrenut sa neadekvatnom protivvazdušnom odbranom i nedovoljnim zalihama municije, šanse za uspeh se smanjuju.
Uprkos kreativnosti i motivaciji Ukrajinaca i ruskim gubicima od početka invazije, Moskva zadržava daleko superiornije resurse u ovom sukobu. I zapadni analitičari priznaju da će ukrajinskim oružanim snagama biti teško da izbegnu iscrpljenost ovog kopnenog rata usredsređenog na artiljeriju.
Čak i ako uspeju da probiju ruske linije i stignu do Melitopolja i Berđanska, među zapadnim zvaničnicima malo je očekivanja da će ruski predsednik Vladimir Putin promeniti svoje ciljeve u Ukrajini.
Zapadni planeri, međutim, nisu jedinstveni kada razmatraju šta bi trebalo zaista da bude ukrajinski cilj. Jedni smatraju da vojna sila deluje samo kada izaziva politički efekat. To znači da je Putinu potrebno naneti tako veliki gubitak da ne može da ga prihvati… a to bi bilo zauzimanje Krima.
Činjenica da retorika o Krimu ima svrhu, međutim, ne znači da je bez rizika. Toliko pričanje o potpunom ujedinjenju očigledno je učinilo da zapadne vlade više ne žele da pošalju Ukrajini oružje većeg dometa. Pretvaranje Krima u patriotski lakmus test takođe može ograničiti ukrajinsku fleksibilnost u budućim razgovorima. To takođe može da učini da Rusi koji favorizuju borbu do kraja, postanu još uticajniji.
Drugi u ovome vide opasnu retoriku koja može da dovede do nuklearne opasnosti i opredeljuju se za ograničeni cilj. Oni smatraju da će ukrajinska ofanziva koja se fokusira na rušenje takozvanog „kopnenog mosta“ do Krima duž obale Crnog mora, a ne na potpuno ponovno zauzimanje poluostrva, da smanji rizike i troškove operacije; takođe će ublažiti zabrinutost Zapada zbog nuklearne eskalacije.
Stoga, čak i ako je skoro izvesno da je Krim meta ukrajinske ofanzive, nema definitivnog odgovora u kom obimu i s kojim ambicijama će uslediti ukrajinska ofanziva. Zapad najavljuje da bi želeo da se pronađe način da se postigne rezultat koji izgleda kao pobeda, ali ne ide za maksimalističkim ciljevima.
indeksonline.rs/Tanjug
