BEOGRAD – Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je prema predanju Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima.

Jerej pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu Stevan Jovanović rekao je za Tanjug da je teško govoriti o Velikom petku kao prazniku jer je za hrišćane to najtužniji dan.

“Ja bih rekao da je to dan u kojem se bol poistovetio sa stradanjem i poniženošću svakog od nas.

Tako da je to dan kada se sećamo naše poniženosti, pogotovo onda kada smo hteli da budemo pravedni, dobri i na visini nekog zadatka i očekivanja, a nismo uspeli”, rekao je Jovanović.

Jovanović je objasnio da čak i simbolika skrivena u narodnim običajima ukazuje da je u pitanju jedan “potresan praznik”.

“Recimo za Božić imate mnogo više narodnih običaja. Jer Božić se obeležava u radosti, u poletu životnom, dok je Veliki petak nekako tih. Miran. Nema mnogo narodnih običaja, osim farbanja jaja koje su opet priprema za Vaskrsenje”, naglasio je Jovanović.

On ističe da bi, prema nekim crkvenim tipicima, Veliku subotu, koja dolazi između petka i nedelje, trebalo provesti u potpunoj tišini.

“U potpunom smiraju da bi se čovek u tom smiraju zapitao o svim uspesima i neuspesima, ali i čime ih meri, jer ako ih ne merimo Hristovim vaskrsenjem, ako ne postavimo u perspektivu večnog života, bojim se da ćemo biti poraženi i uspesima i neuspesima”, naveo je Jovanović.

Dodao je da Veliki petak za hrišćane jeste dan kada uspehe i poraze, i svoje lične i naših prijatelja, gledamo kroz hristovo stradanje, ali kako je rekao, “kroz ono što je mnogo važnije, kroz Hristovo vaskrsenje”.

Kada je u pitanju post, Jovanović objašnjava da je to poseban način ponašanja pravoslavnih hrišćana u određenim periodima i da on “treba da izrazi naše najdublje uverenje da lepota i punoća života nije u jelu i piću, već u nečem mnogo većem i mnogo lepšem”.

“A da bi do te lepote, koja je veća i lepša, došli, moramo da je potražimo u stvarima koje su duboko u našim srcima. A da bi smo to tih stvari došli, moramo da napravimo mesta za istraživanje u nama samima, a to znači da moramo svoju pažnju da skrenemo s onih stvari koje nam dolaze spolja”, naglašava Jovanović.

Jovanović dodaje da je iskustvo pravoslavnih hrišćana, “pre svega monaha i monahinja pokazalo i otkrilo da u dubinama naših bića svako od nas može da pronađe one slojeve koje kada otrkije onda postaje svestan da mu za istinsku punoću i mir životni zaista nije neophodno da se okreće spoljašnjim stvarima”.

“Zaista je neophodno da ako hoćemo da budemo stabilni ljudi, odrasli ljudi, ljudi koji su našli punoću, koji su našli pravu meru, najpre potražimo boga u sebi. Da bi smo se odlučili na taj put i da bi na tom putu bili, jako je važno uzdržanje ili kako ga mi u narodu popularno nazivamo post”, rekao je Jovanović.

On objašnjava da je post u jednom svom aspektu uzdržavanje od mrsne hrane, ali je i uzdržavanje od drugih stvari “koje nas remete i onemogućuju nam da pronađemo istinsku stabilnost i punoću u svome srcu”.

indeksonline.rs/Tanjug