STOKHOLM – Što više problema i sukoba, to više para, ključni je nalaz izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) koji je danas objavljen.
Ističe se da se u svetu troše rekordne sume na vojsku, a da su glavni razlozi inflacija, rat u Ukrajini i američka trka u naoružavanju sa Kinom.
U prošloj godini je zabeležen skok od 3,7 odsto u izdacima za odbranu, što je najveći godišnji skok od kada se evidentiraju ovi podaci, prenosi Dojče vele.
“Bez obzira da li ekonomije funkcionišu bolje ili lošije od očekivanog, vojska dobija više finansijskih sredstava nego ranijih godina, zapravo više nego ikad ranije u prošlosti”, kaže istraživač SIPRI Nan Tijan, jedan od autora izveštaja.
U izveštaju se navodi da članice NATO svake godine, još od 2014., kada je Rusija anektirala Krim, troše sve više na vojsku i sistem odbrane.
Ipak, iako je ukupna suma izdvojena u svetu za vojne potrebe u prošloj godini prešla magična dva biliona evra (dve hiljade milijardi evra), udeo BDP utrošenog na odbranu pao je za 0,1 odsto.
Brojne zemlje su u proteklih desetak godina počele da troše bitno više na vojsku, recimo Kina (63 odsto više), Indija (47 odsto), Izrael (26 odsto), ali je i u tim zemljama opao procenat ukupnog BDP-a namenjen odbrani.
To znači da ekonomski rast nadjačava rast troškova vojske, a tome treba dodati da veliki deo povećanih troškova otpada na inflaciju.
U izveštaju SIPRI se navodi da su, kao i uvek, Sjedinjene Američke Države usamljene na vrhu i prošle godine su izdvojile 877 milijardi dolara na vojsku, što je skoro 40 odsto svetske potrošnje za odbranu.
Gledano u odnosu na ukupnu ekonomiju SAD, to je manje izdvajanje iz BDP nego pre 10 godina, a naročito je manje nego u vreme Hladnog rata, kada je oko 10 odsto BDP trošeno na odbranu.
Prema rečima Nana Tijana, ta ogromna ulaganja u vojsku ipak pružaju mogućnost zvaničnom Vašingtonu da pokazuje moć i “šire uticaj po ostatku sveta”.
Na drugom mestu je Kina sa 292 milijarde dolara, ali bez obzira na značajno manja izdvajanja, mnogi američki analitičari upozoravaju da je Kina ozbiljan konkurent po vojnoj sili, zbog čega SAD moraju još više da troše.
indeksonline.rs/Tanjug
