BEOGRAD – Jugoistočno krilo NATO, posle završenih izbora u Turskoj i pred novi izborni krug u Grčkoj, ostaće bez promena koje su se mnogima činile neminovnim, jer je turski predsednik Redžep Taip Erdogan pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora svog opozicionog rivala, Kemala Kiličdaroglua, a Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa očekuje drugi krug izbora u kojem će nesumnjivo povrditi svoju dominaciju na grčkoj političkoj sceni, piše novinar Dragan Bisenić.
Na permanetno rivalskim egejskim obalama u aulama vlasti ostaće stari znanci, tako da je obezbeđen nastavak dosadašnjeg poretka sa izgledima za poboljšanje međusobne grčko – turske atmosfere, ali ne i odnosa u celini, ocenio je Bisenić i dodao da bi Erdogan sada siguran u svojoj moći mogao da se odluči i za odlučniji pristup prema Rusiji i Ukrajini u zahtevima za prekid vatre, jer praktično drži ključeve primirja preko pregovora o izvozu žitarica iz Ukrajine.
U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:
Jugoistočno krilo NATO, posle završenih izbora u Turskoj i pred novi izborni krug u Grčkoj, ostaće bez promena koje su se mnogima činile neminovnim.
Turski predsednik Redžep Taip Erdogan pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora svog opozicionog rivala, Kemala Kiličdaroglua i nastavio posle 21 godine na vlasti, kako je sam rekao, „ljubav do groba“ s turskim narodom. Ta pobeda bila je, međutim, tesna i komplikovanija nego što se očekivalo pred drugi krug. Bez podrške birača Alijanse predaka Sinan Ogana, Erdogan se ipak, ne bi domogao novog mandata, a Kiličdaroglu mogao je da slavi ulazak u Belu palatu.
Na drugoj strani, Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa očekuje drugi krug izbora u kojem će nesumnjivo povrdiiti svoju dominaciju na grčkoj političkoj sceni i obrazovati vladu u kojoj će biti jedini činilac, čime će osigurati naredne četiri godine bez unutrašnjih potresa i rivalskih ambicija. Ta pobeda nad opozicionom Sirizom bila je mnogo ubedljivija nego što se to očekivalo, pa je samo u određenoj meri neočekivani ishod ovih izbora.
Dakle, na permanetno rivalskim egejskim obalama ostaće u aulama vlasti stari znanci, tako da je obezbeđen nastavak dosadašnjeg poretka sa izgledima za poboljšanje međusobne grčko – turske atmosfere, ali ne i odnosa u celini.
Nakon šokantnog zemljotresa u Turskoj u kojem je stradalo 60 000 ljudi, brza i obimna grčka pomoć izvukla je na svetlo dana Erdoganovu javnu zahvalnost i obećanje da će se, do tada veoma hladni, tursko – grčki odnosi poboljšati.
I posle izbora obojica lidera su ostala pri svojim obećanjima.
Ukoliko zaista misle na ozbiljnije promene, onda će prvi signal za to vreme kada se bude pripremio i organizovao međusobni susret.
To ne znači da Grci ne bi bili srećni da su videli leđa Erdoganu, koji se pokazao kao omraženom osobom, a da se sretnu sa Kemalom Kiličdarogluom koji je u stilu mnogo blaži i prihvatljiviji za dijalog. Posle prvog kruga, grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas prokomentarisao je rezultat kao ishod „nasuprot zapadnim prognozama“. Dodao je da Grčka ima koristi od prosperitetne i stabilne Turske i zaključio: „Uvek se nadamo najboljim ishodima, ali se pripremamo i za najgore“.
Erdogan ne samo da je izazivao grčke mlazne lovce u opasnoj trci nad Egejskim morem, već je nagovestio da bi preko noći mogao da zauzme grčko ostrvo i čak je zapretio Atini projektilom. Njegova odluka 2020. da se istanbulska Aja Sofija – nekada najveća crkva u Konstantinopolju na grčkom jeziku – iz muzeja pretvori u džamiju, kao što je to bilo u otomansko vreme, Grcima je nanela posebno tešku kulturnu ranu. Ni sada u Grčkoj nije ostalo nezabeleženo da su Erdoganove pristalice slavile pobedu u Aja Sofiji.
U sinoćnjem pobedničkom govoru, Erdogan je pozvao na „jedinstvo i solidarnost“, obećavajući da će ostaviti sve sporove iza sebe i ujediniti naciju iza „nacionalnih vrednosti i snova“. Erdogan je rekao da je njegova tesna pobeda u trci bila pobeda za “tursku demokratiju” i svih 85 miliona građana zemlje. „Nemamo ogorčenosti, besa ili frustracije prema bilo kome“, rekao je on. „Danas niko nije izgubio. Cela nacija od 85 miliona je pobedila“.
Onda je Erdogan „terorističke organizacije“ proglasio gubitnicima glasanja i svom rivalu poručio „Baj, baj, Kemale“.
Erdogan je priznao da je izuzetno visoka inflacija u zemlji najhitnije pitanje, ali je rekao da to nije teško rešiti, obećavajući da će inflacija pasti i obećavajući da će izgraditi snažnu ekonomiju zasnovanu na stabilnosti i poverenju.
Takođe je obećao da će obezbediti povratak dodatnih milion Sirijaca koji su potražili utočište u susednoj Turskoj tokom građanskog rata u njihovoj zemlji. Iza ovoga nalazi se pitanje Sirije koja je pitanje ličnog nasleđa za Erdogana. Turski predsednik želi da ukloni Jedinice za narodnu odbranu (IGP) povezane sa Radničkom partijom Kurdistana sa turske granice i olakša povratak značajnog broja izbeglica u Siriju.
Po svemu što se vidi, Erdogan sigurno neće menjati svoju spoljnu politiku, niti svoj spiljnopolitički stil. Rusija i ruski predsednik Putin bili su u najvećoj meri zainteresovani za ishod ovih izbora i ponovni Erdoganov mandat. Ne treba zaboraviti da je Erdoganova poruka na kraju njegove kampanje bila: „Odnosi Turske sa Rusijom nisu ništa manje važni od onih sa Sjedinjenim Državama“. Nije iznenađenje, da je ruski predsednik Vladimir Putin brzo čestitao Erdoganu na pobedi – čak i pre nego što su objavljeni zvanični rezultati.
Odnosi dvojice predsednika koje zapad smatra okosnicama „autoritarne alijanse“ veoma su čvrsti nakon što je Rusija pomogla 2016. Erdoganu da lično izbegne hapšenje i da spreči puč koji je bio pripremljen protiv njega. Zbog toga će Turska održati ambivalentan stav prema sukobu u Ukrajini, gde će negovati trgovinu, razvoj ekonomske saradnje sa Rusijom, pružajući podršku samoodbrani Ukrajine. Ali sada siguran u svojoj moći, Erdogan bi ovog puta mogao da se odluči i za neki čvršći potez i odlučniji pristup obema stranama u zahtevima za prekid vatre. Erdogan praktično drži ključeve primirja u Ukrajini preko pregovora o izvozu žitarica iz Ukrajine.
Turska spoljna politika će se verovatno nastaviti sa svojom strateškom polu-nezavisnošću i balansiranjem i zaštitom među velikim silama. Ipak, unutar NATO-a, „izgledi za pristupanje Švedske se povećavaju“, dodaje on, posebno kada će novi švedski zakon o borbi protiv terorizma stupiti na snagu sledećeg meseca.
Zbog toga ne može da se isključi velika nova vojna operacija protiv IPG ove ili sledeće godine. Ako Turska može dovoljno da oslabi IPG i dovede sirijskog lidera Bašara el Asada u pregovore samo putem bespilotnih letelica i artiljerijskih udara, onda bi Turska mogla da odustane od velike kopnene operacije.
Bezbednosna zabrinutost Turske proteže se dalje od Sirije, do Libije, Kavkaza i Sredozemnog i Egejskog mora, a sve to zahteva spretne pregovore sa regionalnim silama. U ovoj „zoni izvan NATO-a“ koja je itekako važna za tursku bezbednost Erdogan će verovatno ostaviti otvorena vrata za dogovore, dok će povremeno zveckati sabljom da bi se postigao odgovarajući efekat.
Kod kuće, Erdoganov prvi prioritet biće turska ekonomija, koja se trenutno bori sa sporim rastom, niskim rezervama i visokom inflacijom, delom zbog vladine politike niskih kamatnih stopa. Ako turski ekonomski tim može da se vrati na kredibilne i konvencionalnije ekonomske politike koje mogu da reše trenutne probleme zemlja bi mogla ponovo da postane destinacija za strani kapital.
U svom pobedničkom govoru, Erdogan se osvrnuo na ovogodišnju stotu godišnjicu Turske Republike i opširno govorio o turskoj ekonomiji, što je signal da je odlučan da će se okrenuti ekonomskim pitanjima i problemima zemlje.
Biće potrebno da se postave čvrsta ekonomska merila i sprovedu ključne strukturne reforme da bi se ponovo uspostavilo poverenje u tursku ekonomiju kako domaćih tako i stranih investitora. Rusija će ostati visoko među ekonomskim partnerima Turske, jer Ankara nastoji da napuni svoje iscrpljene rezerve centralne banke.
Pred Erdoganom stoje veliki izazovi, ali je on prethodnim decenijma pokazao da može da se nosi s njima.
indeksonline.rs/Tanjug
