STRAZBUR – Beograd i Priština treba da se u proces dijaloga uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji, “na osnovu principa međusobnog priznavanja”, piše u rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji koja je danas usvojena sa 508 glasova za.
Protiv rezolucije glasalo je 78 poslanika, a 37 je bilo uzdržano.
U objavi na Tviteru, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je naveo da se nada da će njegov izveštaj biti ohrabrenje Srbiji na evropskom putu tokom ovih teških vremena.
Radujem se razgovoru o izveštaju u Beogradu, naveo je Bilčik.
U tekstu rezolucije se navodi da se proces pristupanja EU zasniva na istinskoj spremnosti zemlje kandidata da se pridržava vrednostima i principima EU.
U rezoluciji se izražava se zabrinutost zbog trenda smanjenja podrške članstvu Srbije u EU i rastuće podrške ruskom režimu, “što je rezultat dugogodišnje anti-EU/proruske retorike koja je široko rasprostranjena putem medija koje kontroliše vlada, ali i od vladinih zvaničnika”.
Srbija se podseća da, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora da se pridržava principa i politike EU i izražava žaljenje što nisu uvedene sankcije Rusiji.
“Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo”, ističe se u usvojenom tekstu i “osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom”.
U dokumentu se takođe izražava žaljenje zbog činjenice da su “ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU”, te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024, kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, obe strane se pozivaju na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga, uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Izvestilac Vladimir Bilčik je podneo usmeni amandman posle tragedija u Srbiji, uz poruku da “Evropski parlament najoštrije osuđuje scenu masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine i u znak žalosti i solidarnosti poziva na detaljnu istragu”.
Uz pohvale o održavanju izbora i povratku opozicije u parlament, ključne poruke izveštaja su da integracije zavise od nekoliko faktora – jačanja demokratije, vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije, uređenja odnosa sa Kosovom i usklađivanja spoljne politike.
Izražava zabrinutost zbog državne finansijske pomoći Telekomu, što toj kompaniji daje “nepoštene tržišne prednosti u odnosu na konkurenciju i doprinosi slabljenju nezavisnih medija”.
Evropski parlament traži od Evropske komisije da obrati pažnju na kredit od 70 miliona evra od Evropske investicione banke, imajući u vidu navode o zloupotrebi dominantnog tržišnog položaja.
Sa žaljenjem se konstatuje da je Regulatorno telo za elektronske medije dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji imaju istoriju kršenja novinarskih standarda, uključujući upotrebu govora mržnje i obmanjivanje javnosti.
Evropski parlament ponavlja svoj poziv Srbiji da pruži ubedljive rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Belivuka.
Izražava se zabrinutost zbog slabog napretka u ovim slučajevima, kao i zbog navoda da je Darko Šarić organizovao međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je boravio u srpskom zatvoru.
“Evropski parlament naglašava činjenicu da su potrebni napori i politička volja da bi se postigli opipljivi rezultati, posebno u pogledu borbe za organizovanim kriminalnom”, navodi se u kompromisnim amandmanima.
Ponavlja se ozbiljna zabrinutost za stanje u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija i navodi da je to “oblast koju treba rešavati kao pitanje od najvećeg prioriteta”.
Pozdravlja se osnivanje vladine radne grupe za zaštitu novinara. Izražava se i zabrinutost zbog neuravnoteženosti između predstavnika vlasti i opozicije na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
Srbija se poziva da unapredi i zaštiti medijski profesionalizam, raznolikost i pluralizam, promoviše kvalitetno i istraživačko novinarstvo, a Evropski parlament žali zbog zloupotrebe medija vladajućeg režima, kako bi se stekla “nepravedna politčka prednost, napadali politički protivnici i širile dezinformacije”.
U delu o ustavnim promenema, konstatuje se reforma ustava na referendumu u januaru 2022. godine i usvajanje seta pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini u februaru ove godine.
Naglašava se da proces reformi treba da se nastavi kroz usvajanje relevantnog okvira za implementaciju zakona u skladu sa najboljim evropskim praksama i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Napominje se da prema mišljenju više organizacija civilnog društva i nezavisnih pravnih eksperata zakoni o pravosuđu i dalje ostavljaju prostor za nedopušten uticaj izvršen vlasti na njegov rad, kao i da stavovi organizacija okupljenihu Nacionalni konvent o EU nisu dovoljno uzeti u obzir.
Kada su u pitanju izborni uslovi, poslanici EP pozivaju srpske vlasti da u potpunosti primene sve preporuke OEBS, posebno one koje se tiču pristupa političkih aktera medijima, transparentnosti finansiranja izborne kampanje.
Poslanici EP izražavaju zabrinutost zbog atmosfere u parlamentu, kao i zbog ometanja rada nekih parlamentarnih odbora.
Poziva se na jednak tretman opozicionih poslanika, dosledno i efikasno sprovođenje skupštinskog Kodeksa ponašanja i nepristrasno sankcionisanje krišenja integriteta Narodne skupštine.
Evropski parlament ponavlja svoj poziv Narodnoj skupštini da prekine upotrebu uvredljivog i zapaljivog rečnika, da se suprotstavi govoru mržnje i seksizmu prema ženama tokom plenarnih sednica”, navodi se u izveštaju, koji je usvajanjem postao rezolucija Evropskog parlamenta.
indeksonline.rs/FoNet
