BERLIN – Ekonomistkinja Monika Šnicer izjavila je da, ako Nemačka želi da svake godine ima po 400.000 novih građana kako bi tako održala broj radnika, i ako se oduzme ogroman broj onih koji se iseljavaju – toj zemlji je onda potrebno 1,5 miliona imigranata godišnje.
Samo povećana imigracija može biti lek za problem nedostatka kvalifikovane radne snage, istakla je ona za list “Zidojče cajtung”, prenosi DW.
Prema oceni Šnicer, koja rukovodi Savetom ekonomskih stručnjaka koji analizira privredni razvoj Nemačke i savetuje saveznu vladu, i koga zovu Pet mudraca, Nemačkoj je hitno potrebna “kultura dobrodošlice”.
Smatra da je novi zakon kojim se olakšva dolazak kvalifikovane radne snage u Nemačku, a koji je nedavno usvojio Bundestag, korak u dobrom pravcu, ali da su potrebne institucije za strance, koje ih neće plašiti nego im pružati usluge.
“Ne treba da zahtevamo da svaki strani radnik govori nemački, nego da se pobrinemo da zaposleni koji rade sa strancima govore engleski”, rekla je Šnicer.
Dodaje da bi Nemačka morala više da ulaže u decu i da je porazno što četvrtina đaka četvrtog razreda ne može dobro da čita, što je pokazala nedavna studija.
Osim toga, kompanije bi morale da motivišu starije zaposlene da nastave da rade, odnosno da ne odlaze u prevremenu penziju. U Nemačkoj mnogi ne žele da rade do napunjenih 67 godina, pokazuju novije studije.
Šnicer smatra da Nemačka ne napreduje “kako bi mogla i morala”. Između ostalog, nije ulagano u neophodnu infrastrukturu, značajno se kaska po pitanju digitalizacije, a i sa borbom protiv klimatskih promena se kasno krenulo.
Nemački zavod za statistiku je 27. juna objavio konačne brojeve o useljavanju i iseljavanju iz Nemačke u prošloj godini: 2022. je zabeleženo ukupno oko 2.666.000 dolazaka i 1.204.000 odlazaka preko granica Nemačke, što dovodi do cifre od 1.462.000 neto imigracije u Nemačku.
Time je neto broj useljenika 2022. najveći u poslednje 72 godine, ondosno od 1950. godine, od kada se vodi ova statistika!
Prema Saveznoj kancelariji za migracije i izbeglice, u mnogim pokrajinama se za određena zanimanja, na primer za posao u vrtiću, traži znanje nemačkog jezika na nivou C1 (napredni nivo).
U poslaničkom klubu FDP-a predlažu da se od tog zahteva odustane zbog nedostatka osoblja u vrtićima i kažu da se znanje jezika može steći i radom.
To je jedna od ideja iz dokumenta koji će Liberali u Bundestagu verovatno usvojiti tokom ove nedelje, piše Tagesšpigel.
