BEOGRAD – Srbi zatočeni u pritvorskoj jedinici u selu Grdovac, kraj Podujeva, pod danonoćnim nadzorom albanskih čuvara i kamera preživljavaju pravu torturu, posebno posle tragedija u Banjskoj, piše današnja “Politika”.
Jedan od članova porodice Srbina koji je utamničen u Grdovcu, “zatvoru visokog rizika” koji važi za jedan od najbolje čuvanih na KiM, rekao je za “Politiku” da su srpski zatvorenici terorisani na sve načine i da im se u zatvoru uskraćuju grejanje i topla voda, a onima koji su na posebnom režimu daje se neodgovarajuća hrana, kao i da im se skraćuju minuti za telefoniranje.
“Terorišu ih na sve načine. Do toga da su im letos rekli ‘bežite’ ne bi li ih istog momenta upucali, okrivljujući ove Srbe da su pokušali bekstvo”. Zamislite vi dokle oni idu. Držali su ih na nišanu, a rekli im ‘bežite'”, rekao je isti sagovornik.
Dodao je da im, otkako je zahladnelo, drže otvorena vrata od samice, ne daju im dodatno
ćebe, a letos su im, dok je bilo pretoplo, držali zatvorena metalna vrata i rešetke na njima.
On je naveo i da su svi zatvoreni Srbi u samicama i da tek kada se sretnu u zatvorskom
dvorištu “jedni od drugih saznaju za svakodnevno terorisanje”.
Supruga zatvorenog Slađana Trajkovića, bivšeg kosovskog policajca koji je uhapšen 15. decembra prošle godine, Suzana Trajković rekla je za “Politiku” da u zatvoru njen muž ne dobija neophodnu terapiju budući da je dijabetičar, a ima i cirozu jetre.
“Ovo traje skoro godinu dana. Nepojmljivo mi je kako je živ. Išli smo kod njega prošle srede i rekao je da mu više ne donosimo lekove, jer nema potrebe, ne daju mu ih. Tačnije, za dijabetes mu daju jednom mesečno, a treba svakog dana. Za cirozu jetre su sasvim ukinuli. On je dijabetičar, a oni mu za doručak daju marmeladu, dok su ručak, kako njemu tako i ostalima smanjili na minimum”, rekao je on.
Ona je navela i da su nedavno njenog muža vodili u prištinsku bolnicu gde ga je lekarka prvo upitala za koje se delo tereti.
“Moj muž zna albanski, za razliku od mnogobrojnih Srba koji ni reč ne znaju. Razumeo je kada su čuvari lekarki rekli da je zbog ratnog zločina, što je bio razlog da mu se propiše mast od koje bi mu se na telu stvarale ‘žive’ rane”, rekla je ona.
Navela je da srećom tu mast nisu uspeli nigde da nabave, ni u celoj centralnoj Srbiji, a da joj je jedna osoba rekla da je prestala da se proizvodi i da je odavno nema u apotekama.
“Jako sam zabrinuta, a samo čekamo dan kada će da nam jave najgore. Pisala sam i odlazila kod svih međunarodnih predstavnika na Kosovu, svima rekla da će mog muža tamo da ubiju, ali reakcija nema”, kazala je ona i uputila apel svim međunarodnim predstavnicima na Kosovu i Metohiju, kosovskim institucijama, ali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
indeksonline.rs/Tanjug
