Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Brankica Janković kaže da je položaj žena na selu predstavlja kompleksnu situaciju, obilježenu nevidljivim, neplaćenim radom i nedostatkom priznanja za njihov doprinos zajednici.

Ove žene obavljaju raznovrsne poslove od rane zore do kasnih večernjih sati, uključujući rad u štali, na njivi, pripremu obroka i brigu o deci. Često se suočavaju sa nedostatkom pristupa socijalnim uslugama, penzijskom i zdravstvenom osiguranju, čime im se uskraćuju osnovna prava koja proističu iz njihovog rada.

Ona ističe posebno je izazovan položaj žena kada je reč o vlasništvu nad imovinom. Većinu zemljišta i imovine poseduju muškarci, čime se ženama ograničava pristup resursima i otežava uključivanje u biznis. Iako postoje zakoni koji garantuju jednakost, tradicionalne norme, običaji i nasleđe i dalje imaju snažan uticaj na živote žena na selu.

“Žene često, upravo zbog pritiska okoline i zbog poštovanja tih običajnih normi, otežavaju sebi položaj, otežavaju sebi život zato što hoće da ispune sve ono što društvo od njih očekuje, a najmanje na sebe misle, a sutra kada se desi njima neki životni težak događaj ta okolina nije tu za njih. To se posebno dešava našim ženama i u gradu, ali više na selu, nakon smrti supruga i partnera, one često ostaju bez ikakve imovine i suočavaju se sa vrlo ozbiljnim problemima”, rekla je Janković.


Jankovićeva uočava se da je potrebno aktivno raditi na promeni ovih nepravdi i poboljšanju položaja žena na selu. Ključno je razvijati svest o njihovim nevidljivim doprinosima, pružiti im podršku u sticanju prava na vlasništvo i osigurati pristup osnovnim socijalnim uslugama. Edukacija i snažno umrežavanje žena, kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama, igraju ključnu ulogu u borbi za ravnopravnost i priznavanje ženskog rada.

Selma Mekić, danas priznata dizajnerka podelila je svoje iskustvo kao žena koja je rođena na selu, detinjstvo provela u ruralnom okruženju, a zatim nastavila školovanje i rad u gradu. Ova perspektiva omogućava joj da bolje razume mentalitet i izazove s kojima se suočavaju žene iz obe sredine.

Ključna prednost povezivanja žena sa sela i iz grada, kako ističe Mekićeva, leži u tome što se mogu razumeti i podržati međusobno, budući da i selo i grad imaju svoje prednosti i mane. Važno je, prema njenom mišljenju, izvući najbolje iz oba okruženja i zajednički raditi na rešavanju problema koji se javljaju u ruralnim i urbanim područjima.

Na pitanje o tome šta povezuje žene iz različitih sredina, Selma Mekić ističe važnost emocije i sposobnosti da se pronađe zajednički jezik, bez obzira na različitosti. Ona naglašava da je ovo ključno za pokretanje pozitivne energije i stvaranje saradnje među ženama.

“Naravno i selo i grad imaju svoje prednosti i mane, tako da je jako bitno izvući ono najbolje i iz sela i iz grada, a te neke mane ili probleme koji postoje i u selu i u gradu, prosto pokušavamo da nađemo neki način da se to reši i da jedne i druge žene prosto imaju taj neki optimizam da to može da se prevaziđe, to je jednaka prepreka, a nadam se da smo na ovoj panel diskusiji uspjeli zaista da probudimo sve žene koje su bili tu prisutne, tu energiju i prosto mi među sobom koje smo bile kao panelistkinje smo se dopunjavale i svaka je imala nešto prosto da čuje, neko drugo iskustvo i nadam se u nekoj budućnosti da će se ova saradnja nastaviti”, rekla je Mekićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ističe važnost edukacije i umrežavanja kako bi se žene osnažile da zajednički rade na promeni sistema i ostvarivanju svojih prava. Multietnički i multikulturalni grad poput Novog Pazara pruža primer kako različitosti mogu biti resurs, a ne prepreka, u izgradnji boljeg društva.

Projekat “Žene čuvaju selo – Pozitivni primeri jakih žena u poljopirvredi”, koji realizuje Udruženje građana. Lokal medija plan iz NovogPazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva informisanja I telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.