BEOGRAD – U Beogradu je danas održana javna debata na temu koncepta vojne neutralnosti i odnosa Srbije i NATO-a.
Tom prilikom, državni sekretar ministarstva odbrane Nemanja Starović izjavio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine da u decembru 2007. godine usvoji Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
“Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražava stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će nastaviti da razvija spoljno-političke odnose”, rekao je Starović i pojasnio da Srbija vodi svoju politiku u oblasti bezbednosti i odbrane samostalno, nastojeći da u skladu sa mogućnostima doprinese miru, rešavajući sve sporove političkim sredstvima, bez upotrebe sile.
Dodao je da, iako militarno neutralna, Srbija kreira i razvija partnerske odnose u
oblastima ekonomije i zdravstva sa zemljama širom sveta, kao i sa međunarodnim organizacijama.
Šef Kancelarije NATO za vezu u Beogradu Đampjero Romano ocenio je da partnerstvo Srbije i NATO napreduje iz godine u godinu i da su Srbija i Alijansa bliži nego što izgleda na prvi pogled.
“Srbija je naš važan partner, jer ona ne samo da podržava naše ciljeve, već je i naš prijatelj, koji radi sa nama zajedno na promociji bezbednosti i stabilnosti na različitim balkanskim i atlantskim oblastima. Srbija sarađuje sa Atlantikom na mnogim različitim nivoima – i u političkim, vojnim i naučnim domenima”, rekao je Romano.
Kako je naveo, saradnja pomaže zajednički razvoj, a time se unapređuje i politički dijalog i razumevanje, uz puno poštovanje politike neutralnosti Srbije.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David podsetila je da je njena zemlja primenjivala koncept neutralnosti oko dve stotine godina, ali da su promenjene okolnosti uticale na zaokret i zahtev NATO-u za priključenjem.
“Na Srbiji je da odluči da li je neutralnost za nju održiva, da li želi da ostane neutralna ili ne. Mi možemo da ponudimo naše iskustvo koje se ubrzano menjalo u protekle dve godine, od početka rata u Ukrajini. Smatramo da je reč o pretnji čitavom evropskom kontinentu, a i šire. Nijedna zemlja nije pošteđena bezbednosnih pretnji i pretnji po slobodu i privredu. Nijedna zemlja nije ostrvo”, istakla je Ben David.
Ambasador Finske u Srbiji Niklas Lindkvist je izjavio da je u njegovoj zemlji podrška članstvu u Alijansi porasla nakon početka sukoba u Ukrajini.
Kako je rekao, pre tih događaja cilj Finske bio je da se drži podalje od oba bloka, ali je po ulasku u Evropsku uniju to postalo donekle nevalidno.
Ambasador Austrije u Srbiji Kristijan Ebner rekao je da Austrija, kao vojno neutralna zemlja, postupa u duhu solidarnosti sa Evropskom unijom i da je njena neutralnost vojna, ali ne i politička i ideološka, pa stoga ne može ćutati na kršenje ljudskih prava.
Kako je naveo, tradicionalni koncept rata je promenjen, a izmenjene geopolitičke i geostrateške okolnosti uticale su da se povećaju sredstva koja se izdvajaju na odbranu.
Zamenica ambasadora Švajcarske u Srbiji Saskia Salcman izjavila je da je neutralnost suština njene zemlje, koja deluje u obezbeđivanju šireg mira.
Kako kaže, neutralnost ne znači indiferentnost.
indeksonline.rs/Tanjug
