MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Rusija morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi, kako je rekao, poseban i narod blizak Rusima.
“Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama”, rekao je Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu.
On je dodao da su SAD 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.
“Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo”, rekao je Putin.
On je istakao da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora i naveo da će se Rusija i Ukrajina “pre ili kasnije dogovoriti”.
Prema njegovim rečima, Ukrajinci se i dalje osećaju kao Rusi, a to što se dešava je “element građanskog rata”.
“Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvek odvojila jedan deo ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći”, poručio je Putin.
Prema njegovim rečima, državni udar u Ukrajini 2014. godine izvela je oružana opozicija uz podršku CIA.
“Tehnički, uradili su sve kako treba, postigli šta su hteli – promenili su vlast. Ali sa političke tačke gledišta, ovo je ogromna greška. Ovde, naravno, politički vrh nije funkcionisao kako treba. Politički vrh je trebalo da vidi do čega bi to dovelo”, rekao je Putin.
Naveo je da je Ukrajina donela odluku da odustane od pregovora sa Rusijom po nalogu iz Vašingtona i da sada SAD treba da isprave tu grešku.
Prema rečima Putina, Ukrajina je počela rat, cilj Rusije je da ga završi.
“Rusija za sada nije postigla cilj specijalne vojne operacije, jer je jedan od njih – denacifikacija: zabrana različitih neonacističkih pokreta”, rekao je Putin.
Dodao je da NATO može da prizna kontrolu Rusije nad novim teritorijama, da postoje opcije, ako postoji želja.
“Zapad je počeo da shvata da je nemoguć strateški poraz Rusije – neka razmisle šta dalje da se radi, mi smo spremni za dijalog”, rekao je Putin.
Dodao je da je Rusija 2014. godine bila primorana da uzme Krim pod svoju zaštitu, jer je poluostrvo bilo u opasnosti i ocenio da su izjave da će Amerikanci morati da ratuju sa Rusijom ako se obustavi pomoć Kijevu jeftina provokacija.
Ruski predsednik je ocenio da postoji mogućnost da SAD i Rusija obnove komunikaciju, pod uslovom da javnost u SAD razume da se svet menja i na to se navikne.
”Ako se razume da se svet menja u objektivnim okolnostima i da se tome treba prilagoditi i to koristeći prednosti koje SAD imaju, možda se nešto i promeni”, rekao je Putin u intervjuu sa Karlsonom.
Poručio je da Moskva nema interes da napadne Poljsku, dodavši da globalni rat ne dolazi u obzir.
“Samo u jednom slučaju bi moglo da dođe do toga – ako dođe do napada na Rusiju iz Poljske. Zašto? Zato što nemamo interese ni u Poljskoj, ni u Letoniji – nigde”, odgovorio je Putin Karlsonu na pitanje da li može da zamisli scenario u kojem bi Moskva poslala trupe u Poljsku.
Dodao je da globalni rat ne dolazi u obzir jer je to, kako ističe, protivno zdravom razumu.
“Globalni rat bi doveo celo čovečanstvo na ivicu uništenja”, istakao je Putin.
Ruski predsednik je naveo da je njegova zemlja dobrovoljno pristala na raspad Sovjetskog saveza, u nadi da će posle 1991. biti dobrodošla u “bratsku porodicu civilizovanih naroda”, ali je napominuo da se “ništa slično nije desilo”.
“Prevarili ste nas. Obećanje je bilo da se NATO neće širiti na istok, ali to se dogodilo pet puta. Bilo je pet talasa ekspanzije. Sve smo to tolerisali. Pokušavali smo da ih ubedimo”, naglasio je ruski predsednik, dodavši da je i lično, kao i Jeljcin, u više navrata pružao ruku prijateljstva SAD.
Putin je naveo da je sa pojedinim bivšim američkim predsednicima imao dobru komunikaciju.
”Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, koga su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom. Ne radi se o tome da li ćemo se kao ličnosti dopasti jedan drugome, već o tome da usklade stanovišta. Ako ideja dominacije po svaku cenu opstane u američkoj javnosti, ništa se neće promeniti”, rekao je Putin.
Upitan da oceni da li odluke u SAD donosi, kako je rekao Karlson, predsednik ili vladajuće elite, Putin je rekao da ”ni sam ne može da zaključi”.
”Ne znam ko tačno donosi odluke u SAD. To je kompleksna zemlja sa neobičnim izbornim sistemom. Svaka savezna država ima svoju legislativu”, rekao je Putin.
On je u intervjuu ispričao kako je pokušao, zajedno sa američkim kolegama, da reši bezbednosne probleme i prisetio se sastanka sa američkim predsednikom Bilom Klintonom 2000. godine u Kremlju.
“Postavio sam mu pitanje: Slušaj, Bile, šta misliš, ako bi Rusija pokrenula pitanje
ulaska u NATO, da li misliš da bi to bilo moguće? Iznenada je rekao: Znaš, to je interesantno,
ja mislim „da”. Uveče, kada smo se sreli na večeri, rekao je: Znate, razgovarao sam sa svojim ljudima, sa svojim timom – ne, to je sada nemoguće“, preneo je sadržaj razgovora predsednik Ruske Federacije.
Ocenio je da bi, da je tada Klinton potvrdno odgovorio, proces sbližavanja počeo i da bi se na kraju ulazak Rusije u NATO mogao desiti da je Moskva
“videla iskrenu želju partnera da to urade“.
“Pitali ste da li osećam gorčinu od odgovora. Ne, to nije gorčina, to je samo konstatacija činjenice. Mi nismo mlada i mladoženja, gorčina, ogorčenost nisu supstance koje prate takve slučajeve. Mi smo shvatili da nas tamo ne čekaju, to je sve“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje zašto je, po njegovom mišljenju, Zapad tada „odgurnuo“ Rusiju.
Predsednik Rusije smatra da su Sjedinjene Američke Države raznele gasovod Severni tok i dodaje da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.
“U ovom slučaju ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i one koji imaju mogućnost da to urade jer može da bude dosta onih koji su zainteresovani, ali nisu svi oni sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane. Ko je zainteresovan i ko je sposoban”, rekao je Putin.
Na pitanje američkog novinara zašto ne iznese dokaze o tome i time “odnese pobedu u propagandnom ratu”, ruski predsednik je poručio da je u propagandnom ratu “veoma teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije”.
“Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina”, rekao je Putin.
Prema njegovoj oceni, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, nakon pobede na izborima za predsednika 2019. godine, trebalo da Ukrajinu ”povede ka miru”, ali je promenio odluku.
”Po mom mišljenju, on je pomislio kako ne treba da se sukobljava sa neonacistima i nacionalistima u Ukrajini jer oni su agresivni i veoma aktivni. A Zapad, koji predvodi SAD, podržava one koji antagonizuju Rusiju, a to donosi sigurnost”, rekao je Putin.
Putin je rekao da se otac ukrajinskog predsednika borio u drugom svetskom ratu protiv nacista i fašista.
”Jednom sam mu i rekao, Volođa, šta to radiš, tvoj otac je bio vojnik na frontu u Drugom svetskom ratu. Zašto podržavaš neonaciste danas u Ukrajini, a tvoj otac se borio protiv fašizma?”, rekao je ruski predsednik.
Istakao je da je Rusija 2023. godine postala postala prva ekonomija u Evropi, bez obzira na sve sankcije i ograničenja.
Govoreći o Kini, Putin je rekao da nije moguće da će Moskva postati satelit Pekinga.
“Prvo, zemlje imaju dobrosusedske odnose, a drugo, njihova spoljnopolitička filozofija je neagresivna”, izjavio je Putin.
Karlson je tokom intervjua postavio i pitanje da li bi izveštaču Volstrit džurnala Evanu Gerškoviču, koji je u zatvoru u Rusiji, moglo biti dozvoljeno da se vrati u SAD, u znak Putinove „dobre volje“, a ruski lider je rekao da mu je „dobre volje“ ponestalo, žaleći se na nedostatak reciprociteta sa Zapada.
Intervju Putina Karlsonu je prvi intervju ruskog predsednika za zapadne medije od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Putin je poslednji intervju za zapadne medije dao američkoj televiziji CNBC u oktobru 2021. godine na Međunarodnom forumu “Ruska energetska sedmica” u Moskvi.
Karlson je u najavi za ovaj intervju, koji je naišao na kritike zapadnih medija i pre nego što je objavljen, rekao da ga je Bela kuća već dva puta sprečila da razgovara sa Putinom.
On je dodao da je uradio intervju sa predsednikom Rusije zato što je to posao novinara.
indeksonline.rs/Tanjug
