BEOGRAD – Porodica Angeline Aćimović, jedne od devetoro dece koja su ubijena prošle godine u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” odlučila je da osnuje fondaciju koja će nositi Angelinino ime.
Angelinina sestra, Marija i otac Anđelko Aćimović rekli su u emijiji “Uranak” na K1 televiziji da ta Fondacija nije samo simbol sećanja, već i odlučan korak ka izgradnji nasleđa koje će podsticati pozitivne promene i doprinositi društvenoj zajednici.
“Njeno delo, lik i glas ne smemo nikada da zaboravimo, kao ni glasove i likove sve dece koja su nastradala, zbog nas samih i opomene svima onima koji treba da znaju da opasnosti velike postoje u društvu i uzroci koji su doveli do tragedije”, rekao je otac Angeline Aćimović.
On je dodao da postoje dva uzroka koja su dovela do ove tragedije – vaspitanje, i destruktivni sadržaj interneta.
“Kao što znamo, osnova svakog vaspitanja je porodica. Neadekvatna porodica je mesto gde dete dobija osnovu svog života i ponašanja. Zatim sledi škola koja nadograđuje sve ono što dolazi iz porodice, i na tome treba posebno obratiti pažnju i uvek o tome govoriti. Što se tiče drugog uzroka, koji je čak još važniji, jeste destruktivni sadržaj interneta, poput društvenih mreža, igrica i određenih tamnih sadržaja koji, kroz ono što sam rekao, negativno deluju na decu, mladiće i devojke, i navode ih na zlo. Kod nas se ovo prvi put dešava, dok se u Americi to događa duže vreme”, rekao je on.
Aćimović kaže da su odlučili da osnuju Fondaciju i da se bave pokušajima sprečavanja sličnih tragedija u budućnosti i ističe da je Angelina bila odraz ogromne ljubavi, želje za životom, umetničke duše i pravednosti koja je uvek imala kod sebe.
“Uvek je, gde god da je dolazila – u našu porodicu, u školu sa svojim drugaricama – donosila ozarenje, svetlost i radost. To je jednostavno sećanje na nju. Njen umetnički doprinos koji nam je ostavila, kao i njena ljudskost, obavezuje nas da to negujemo i da pokušamo ostvariti neke od tih snova koje nije uspela”, rekao je Aćimović.
Prema njegovim rečima, sitnice poput ocena – da li je dobio četvorku, trojku ili peticu – izgledaju potpuno nebitno iz tog ugla i ističe da je najvažnije naučiti decu empatiji prema drugima, razvijati interesovanja u njima, i usaditi im osećaj obaveze, ne samo da budu korisnici.
“Nikada nismo terali Angelinu da radi domaći ili bilo šta slično. Jedino sam joj govorio da ne jede previše slatkiša. Imala je neki režim, ali to su bili sitni detalji. Ona je sve svoje obaveze obavljala na vreme i pedantno. Kod nje nije bilo četvorke. Bila je neverovatno dete”, rekao je on.
Ističe i da deca iz Angelininog razreda i dalje osećaju tugu i setu, da redovno učestvuju u svakom rođendanu, u svakom pomen – podsećanju koje se organizuje.
“Deca su aktivna u tome, i jedan od načina lečenja, mislim, jeste susret sa onim što se dogodilo. Imaju poseban režim u školi, sa nastavnicima i osobljem koje vodi računa o njima. Mislim da su se vratili u normalan tok, ali meni je ostalo u sećanju kada su ih pitali: ‘Čega se vi, deco, bojite?’, odgovor svima nama treba da bude vrlo zapamćen, a to je: ‘Bojimo se da zaboravimo njihov glas’. To je za mene poruka koju treba zapamtiti. Nemamo drugog puta osim da negujemo sve što su oni uradili”, rekao je on.
On dodaje da je porodica prošla kroz tri faze bola, depresije i tuge i da trenutno ulazi u početak jednog novog perioda.
Kako pojašnjava doživeli su strašnu tragediju od koje dugo nisu mogli da se oporave,
nisu znali kako dalje.
“Morali smo da pronađemo motiv za život, šta da radimo, sve dok nismo shvatili da fizička smrt nije potpuni odlazak, već da duša uvek ostaje pored nas, i da u našem trudu i molitvi uvek osećamo Angelinu. Sve što smo uradili, prvo se zahvaljujemo njoj, jer ona, u naručju Gospoda, pomaže i rukovodi svim tim procesima. Svesni smo velike odgovornosti, znajući koliko je ona bila tačna i pedantna, trudimo se da to ne bude ispod tog nivoa. Bilo je perioda kada smo bili u depresiji i želeli da nas nema, kada smo krivili sebe, pitanjem da li smo mogli nešto da uradimo. Međutim, kada smo izašli iz svega toga, sada smo ušli u jedan novi period, gde shvatamo da smo pronašli motivaciju za dalji život. Osećamo njen duh pored nas, ali smo na neki način preoblikovali bol. I dalje tugujemo, ali na drugačiji način, jer se istovremeno i radujemo, znajući da nas ona sve prati. Ponosimo se svakim dobrim delom koje učinimo, znajući da smo time učinili nešto dobro za nju i za svako dete. Zaista verujemo da su oni anđeli novog doba, i naša percepcija ove situacije se promenila”, rekao je Aćimović.
Dodaje da je pozitivno što se radi na osnivanju Memorijalnog centra i ističe da nije sporno da treba da postoji Memorijalni centar, već su samo različiti pristupi u vezi sa lokacijom, veličinom i realizacijom.
Prema njegovim rečima Fondacija Angeline Aćimović zalagaće se za promene krivičnog procesnog prava.
“Fondacija nije politička organizacija, potpuno je neprofitna, ali sve mora da se
uskladi sa zakonodavnim okvirom. Sami ćemo predlagati određene mere u svim aktivnostima vezanim za porodicu, internet, zakonodavstvo krivičnog procesnog prava i pomake tih granica, a naš deo tima će raditi na tome. Trenutno se radi na formiranju timova za obe ove oblasti aktivnosti”, rekao je on.
Sestra Angeline, Marija Aćimović kaže, da je Angelina još od malih nogu pokazivala talenat za umetnost i da je volela da sve rade zajedno.
“Čak i kada bih učila i trebalo mi je mira, insistirala je da učim na krevetu pored nje. Imala je stalno svoje obaveze tokom dana i sve ih je završavala u veoma kratkom roku. Imala je dosta slobodnog vremena koje je volela da posveti umetničkom radu. Crtala je, pravila sitnice, nakit, i crtala skice. U prvom trenutku, našoj porodici se činilo da preuveličavamo značaj tih skica zato što su naše, ali kada sam videla reakcije dizajnera koji su bili iznenađeni koliko su te skice lepe i duboke, shvatila sam da imaju neku dubinu koju mi ne vidimo, kao što je strukturiranje i razmišljanje o detaljima koji mogu da se iskoriste na različite načine. Zaista sam ponosna na nju”, rekla je ona.
Ideja za Fondaciju, rekla je ona, nastala je neposredno nakon događaja, kada je porodica shvatila da je potreban neki cilj i nešto što će nas održavati, što će nam davati snagu i nadu, i da, ako smo ovde, postoji neki razlog za to.
“Takođe smo shvatili da moramo na neki način da se borimo sa svim onim što se desilo nama i ostalim porodicama”, rekla je Marija Aćimović i dodala da će Angelinini modeli biti prikazani na Fešn viku.
indeksonline.rs/Tanjug
