BEOGRAD- Sve više svetskih istraživanja pokazuje negativne posledice prekomerne upotrebe mobilnih telefona na kognitivni razvoj dece, pojavu govornih smetnji, a svi ti problemi mogu se prepoznati veoma rano i rešiti uz pomoć stručnjaka, kroz igru, objasnila je logoped, doc. dr Bojana Drljan u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
U savremenom društvu, mobilni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevnog života, čak i među najmlađima. Pitanje koje se nameće jeste koliko vremena deca treba da provode ispred ekrana i da li su sposobna da samostalno postavljaju granice u korišćenju ovih uređaja.
U skladu s tim, kampanja “Dečji svet je veći od ekrana” Telekoma Srbije ima za cilj da skrene pažnju javnosti na značaj ograničavanja upotrebe mobilnih telefona među decom i podstakne roditelje i odgajatelje na aktivno uključivanje u regulisanje vremena koje deca provode pred ekranima.
“Tokom ranog razvoja postavlja se pitanje koja vrsta ekrana je najmanje štetna, budući da postoje ozbiljne razlike među njima”, istakla je dr Bojana Drljan u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
“Prema istraživanjima, upotreba ekrana ima veoma nepovoljan uticaj na rani razvoj dece. Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Američke asocijacije pedijatara, deca do uzrasta od godinu dana ne bi trebalo da budu izložena nijednoj vrsti ekrana”, istakla je dr Biljana Drljan, dodajući:
“Televizor je najmanje štetan, dok tableti i mobilni telefoni imaju nepovoljan uticaj na razvoj dece, utičući na posturu i razvoj vizuelnog sistema. Tehnologija nije prilagođena maloj
deci ni u tehničkom ni u sadržajnom smislu. Prema preporukama, deca od 2 do 5 godina ne bi trebalo da budu izložena ekranima duže od pola sata, a maksimalno sat vremena dnevno. Takođe, kontrola sadržaja kojem su deca izložena je od suštinskog značaja i trebalo roditelji bi trebalo to da strogo kontrolišu”, rekla je ona i podsetila da često i sami nailazimo na različite sadržaje koji nisu primereni deci.
“Deca sama nisu u mogućnosti da postave granice ili kontrolišu sadržaj. Odrasli su tu da postave te granice i ograniče vreme izloženosti ekranima”, rekla je dr Drljan i objasnila šta predstavlja kvalitetno provođenje vremena ispred ekrana.
Dok dete koristi mobilni telefon, tablet, kompjuter ili gleda pogram na televizoru, važno je da pored njega uvek bude prisutna neka odrasla osoba koja će strogo kontrolisati sadržaj, isitče dr Drljan.
Kada su deca mala, a gledaju crtane filmove ili slične sadržje, bitno je znati šta deca zapravo razumeju od toga, kaže ona i dodaje da, takođe, stimulansi koji dolaze od ekrana nisu uvek prilagođeni razvoju kognitivnih sposobnosti deteta, kao što su pamćenje, pažnja i brzina obrade informacija.
“Nažalost, negativni uticaj ekrana može se protegnuti i na kasniji razvoj. Često zapostavljamo intenzivan razvoj govorno-jezičkih i kognitivnih sposobnosti u školskom uzrastu”, rekla je dr Drljan.
Na pitanje, kada možemo prepoznati smetnje u govoru kod male dece, dr Drljan kaže:
“Govorne smetnje mogu se prepoznati veoma rano, čak i pre pojave prvih reči, već oko uzrasta od godinu dana. Pre prve reči, postoji važan temelj – razvoj neverbalnih komunikacionih sposobnosti. Važno je obratiti pažnju na to da li dete reaguje na govor drugih ljudi i kako razume ono što mu se kaže. Ekrani mogu uticati na ove segmente razvoja, budući da je vizuelni stimulus često primamljiviji za decu u odnosu na verbalni. Alarmantni simptomi mogu biti nedostatak očnog kontakta tokom komunikacije s roditeljima i slabija auditivna pažnja. Nedostatak pažnje može dovesti do nerazumevanja govora, a razumevanje govora je ključno za njegovu produkciju. Dete često može razumeti mnogo više nego što je u stanju da verbalizuje”, kaže ona.
Dr Bojana Drljan ističe da je sa decom koja imaju problema u razvoju govora ili pažnje, najbolje rešenje da se roditelji obrate stručnjacima.
“Prva adresa su logopedi, defektolozi, psiholozi. Zaista sada imamo dobre instrumente, pristupe i načine kako da stvorimo bogatije stimulativno okruženje. Radimo sa veoma malom decom
tako što smanjujemo uticaj ekrana i vežbamo neke sposobnosti koje su bitne za dalji razvoj, ne samo govorno-jezičkog, već i drugih srodnih oblasti”, kaže logoped i napominje da deca kroz igru najbolje uče.
“Igra je najbolje rešenje. Tokom igre deca saznaju mnoge stvari, uče, razvijaju mišljenje, govor, uče kako da rešavaju probleme, ali i nauče postepeno da kontrolišu svoje ponašanje.
Prvo kroz igru sa roditeljima, a kasnije s vršnjacima. Malo je teže prebaciti fokus na igru ako je dete već dugo vreme provodilo na uređajima. Nikada se ne preporučuje da se detetu u potpunosti ukinu uređaji, jer oni mogu izazvati neku vrstu zavisnosti. Ovakve promene se postepeno sprovode kroz raznoliku igru. Deca vrlo brzo prihvataju aktivnosti koje su za njih interesantne i kroz koje mogu da nauče nešto novo. Nije teško osmisliti konstruktivne načine provođenja vremena sa decom kroz igru, koja će im pomoći da razvijaju sve ono što im je neophodno – zaključila je dr Bojana Drljan u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
Indeksonline/Tanjug
