BON – U Nemačkoj razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka, koji je u toj zemlji ukinut 2011. godine, a za to se zalaže i konzervativna CDU, piše Dojče vele.
Kako se navodi, nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postupni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Prema toj odluci mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom određeno vreme.
“Postupno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu”, navodi se u rezoluciji CDU koja predlaže i da se uvede “obaveza uslovne vojne službe” koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza
ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusiju i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar obrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze, a do tada će testirati razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije i od tada svi 18-godišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn-obrazac.
Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled, ali, na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje na kraju prihvati službu i regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
To znači da postoji evidencija, ali da je sama vojna služba – dobrovoljna.
Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebale da se regrutuju od 2026, a produžava se i osnovni vojni rok s četiri na 11 meseci.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku. Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave, a zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
U Austriji muškarci između 18 i 35 godina se pozivaju u oružane snage samo na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni, a onaj ko iskaže prigovor savesti i da zbog toga ne želi da ide u vojsku, može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje, ali, zbog sve slabijeg odziva već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju
neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovno uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj
osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani.
Predviđeno je da služba traje 11 meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a to se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kojem svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije.
U toj zemlji godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku, a služba u svim rodovima oružanih snaga traje 12 meseci.
Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na
primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica.
Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene, a osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine zbog dugogodišnjeg sukoba sa Turskom i niskog nataliteta.
U Turskoj služenje vojnog roka je obavezno, a vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra.
Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali.
Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci, a onaj ko izbegava službu, dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor.
Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.
indeksonline.rs/Tanjug
