Muslimani danas obeležavaju Kurban-bajram, jedan od dva najveća praznika u islamu. Proslava praznika u vezi je sa odlaskom vernika na Hadž u Meku i Medinu.
Kurban-bajram ili Dan žrtve slavi se četiri dana. Prvog dana Kurban-bajrama, očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu, a žene pripremaju bogate trpeze za goste, piše RTS.
Praznik se dočekuje u kućama, a u zoru se odlazi u džamije na sabah-namaz, gde se čeka izlazak sunca i klanja Bajram-namaz.
Posle čestitanja, odlazi se na groblje, a potom kući gde je, prema pravilima šerijata, sve pripremljeno za žrtvu Kurbana.
Kurbansko meso se deli na tri dela, od kojih je jedan namenjen siromasima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Kurbansko meso može se podeliti i nemuslimanima, a cilj darivanja je zbližavanje ljudi i negovanje dobrosusedskih odnosa.
Zabeleženo je da je prorok Muhamed prvi deo mesa koji bi odsekao, kao znak pažnje i dobre volje, uvek poklanjao komšijama, hrišćaninu i Jevrejinu.
Kurban-bajram se naziva i hadžijski, zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće Kabi u Meki.
Hadž na tom svetom mestu jedno je od pet glavnih obaveza svakog punoletnog muslimana kome to imovinsko i zdravstveno stanje dozvoljava.
Smatra se da je hadžija Alahov gost kome se pruža prilika da mu se oproste svi gresi. Milioni muslimana svake godine okupljaju se na tlu kojim je koračao Muhamed.
Tradicionalno, nakon molitve u Meki, hodočasnici odlaze do planine Arafat gde se veruje da je Muhamed poslednji put propovedao.
U tradiciji islama, kurbansko meso ne deli se samo muslimanima već svima bez razlike – sirotinji, komšijama i rodbini.
Čestita se rečenicom „Bajram šerif mubarek olsun“ što u prevodu znači „neka bude čestit i blagosloven Bajram“.
Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.
Običaj hodočašća svetih mesta poznat je i u preislamskoj Arabiji, kao i među semitskim narodima.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama.
Današnji veliki praznik svim građanima Srbije islamske veroispovesti čestitali su patrijarh Porfirije, predsednik Vučić kao i mnogi ministri i zvaničnici Republike Srbije.
