BEOGRAD – Pedagog Zoran Raković izjavio je danas da je u digitalnom svetu veoma važno da deca provode što više vremena napolju i adaptiraju se na različite uslove u prirodi.
“U zemlji postoji bakterija koja doprinosi hormonu sreće i leči nas, i o tome govori izreka koja kaže: ‘Pojedi kilo zemlje za života i bićeš zdrav'”, rekao je Raković za Tanjug.
Objašnjavajući radionice koje on organizuje i u kojima deca provode vreme u prirodi, rekao je da se učenje odvija kroz šetnju i izazove koje deca moraju da reše.
“Da bih rešio nešto, prvo moram nešto i naučiti, i ja to zovem svetim gralom šumske pedagogije”, kaže Raković.
Osvrnuvši se na skandinavski način vaspitavanja u kojem se bebe ostavljaju u kolicima na niskim temperaturama da spavaju, naveo je da bi to u Srbiji bilo dočekano sa neodobravanjem.
“Moji kampovi su spartanski – ulazimo u šumu i ništa ne nosimo. Šuma ti je i postelja, igraonica, ali i trpeza”, naveo je pedagog i dodao je da je šuma puna didaktičkih igara koje deca sami smišljaju od kamenja, trave i drugih materijala koji se nalaze u prirodi.
Raković je naveo da roditelji poistovećuju dodirivanje prirode sa dodirivanjem prljavštine, dok je 30 do 40 odsto prašine u kući mrtva koža, a na primeru rane koja sama zaceljuje objasnio je da tu nema prljavštine.
Ukazujući na značaj adaptacije dece na hladne temperature, izneo je svoj primer kada je, kaže, vozio bicikl zimi na niskim temperaturama i živeo u prohladnom stanu.
Na pitanje koliko je pogrešno to što ljudi smatraju da će im loše vreme pokvariti planove, podsetio je na istočnjačku izreku da bolesti ne postoje i da sve polazi iz glave.
“Imamo grozne primere toga šta je autosugestija uradila ljudima. Mi smo svesna bića i možemo da kontrolišemo to da, iako pada kiša, to nije sporno”, kaže Raković i podseća da u Beogradu nikada nije video da se čas fizičkog održava na kiši.
Naveo je da on organizuje i zimske kampove koji, takođe, podrazumevaju provođenje vremena u prirodi, ali da fokus stavlja i na domaćinstvo i pripremu domaće hrane, dodavši da deca imaju i priliku da hrane životinje i počiste za njima.
Kako je Raković zaključio, svi smo potekli od prirode i samo tamo se možemo ostvariti.
Indeksonline.rs/Tanjug
