BEOGRAD – Prema trenutnom protokolu lečenja pacijenata obolelih od korona virusa, visoke doze vitamina se ne preporučuju, a upotreba antibiotika je strogo zabranjena, ukazala je danas profesorka farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Ljiljana Gojković Bukarica.
Bukarica je izjavi za Tanjug objasnila da lakša klinička slika podseća na lakšu prehladu i manifestuje se kroz zapušen nos, bol u grlu, ne toliko visoku temperaturu, te bolove u mišićima i kostima, te da bi pacijent, u toj situaciji, ukoliko nema oštećenja želuca, mogao da uzme aspirin od 100 miligrama, ili u suprotnom paracetamol.
Napominje i da je važno nadoknaditi tečnost, koji je bolje biti nego je primati intravenski.
Kada je reč o vitaminima, Bukarica ukazuje da oni mogu da se piju, ali ne u visokim količinama, što bi značilo, kako objašnjava, da oni koji inače piju vitamin C, ne bi trebalo da uzimaju više od 500 miligrama, dok vitamin D, ukoliko postoji deficit u organizmu, treba da se pije 1.000 do 2.000 jedinica dnevno.
“To je diskretna pomoć, a najveća pomoć je nadoknada vitamina kroz voće i povrće, i najvažnije je nikako ne koristiti antibiotike u toj fazi”, istakla je ona.
Gojković Bukarica upozorava da se, ukoliko se lakša klinička slika pogorša, temperatura “skoči” do 39 ili 40 stepeni, slabost poveća i počinju kašalj i pospanost, mora otići u kovid ambulantu, kako bi pacijent ušao u sistem i dobio lekove.
“Ako su stariji pacijenti, sa hroničnim oboljenjima, oni bi u kovid ambulanti trebalo da dobiju antivirusne lekove: favipiravir – ako je lakša situcija, ili monlupiravir, ukoliko je pacijent gojazan, ima dijabetes ili druge faktore rizika. Ti lekovi se piju pet dana”, pojasnila je doktorka.
Bukarica je naglasila da postoje ljudi koji ne mogu da uzimaju antivirusne lekove i za njih su terapija neutrališuća antitela.
Kako kaže, mnogi pacijenti sa malignim oboljenjima, leukemijom, limfomom, imunosupresijom ili su imali transplataciju, ne mogu da prime antivirusne lekove, pa će primiti neutrališuća antitela.
“Ukoliko lekar proceni da postoji baš težak rizik, po svetskim protokolima mogu da se kombinuju neutrališuća antitela i monlupiravir”, rekla je Gojković Bukarica i navela da je neverovatno da imamo sve te lekove. Podseća da imamo sotrovimab koji deluje potpuno i na omikron i na delta varijantu, kao i regeneron, a očekuju se i još neki koji će imati duga dejstva.
Ukoliko se saturacija spusti na 92 odsto, dodaje, tu je neminovan prijem u bolnicu gde se, shodno kliničkoj slici, daju drugi lekovi: terapija za razređivanje krvi, kortikosteroidi.
Kada je reč o post kovid sindromu, Bukarica podseća da su se ljudi od poslednje velike infekcije – “Španske groznice” lečili i po 20 – 30 godina, a da će se posledice virusa korona tek proučavati.
“Mi ne znamo sve posledice, ali primećujemo da su rane posledice na mišićima, srčanom mišiću, zatim bubrezima i nervima”, kaže ona i dodaja da je posle preležane infekcije, ishrana najvažnija.
“Fizička aktivnost nije dozvoljena dok se ne vidi kakva je situacija u prva dva meseca, zatim pacijenti moraju da se posvete praćenju svog stanja. Aritmija može da se javi, pa je praćenje krvne slike je od velikog značaja, kao i proveravanje CRP-a i D dimera”, zaključila je Gojković Bukarica.
indeksonline.rs/Tanjug
