BEOGRAD – Klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović kaže da aspirin može da bude i opasan za zdrave osobe ako ga preventivno koriste svakog dana.
“Acetilsalicilna kiselina, aktivna supstanca aspirina, je stari, dobro poznati lek. Mi studente učimo, kao i kod svih drugih lekova, da se sa različitim dozama postižu različiti rezultati. Aspirin smanjuje temperaturu i upalu, ublažava bol i u najmanjim dozama sprečava trombozu – od 75 do 300 mg dnevno. Međutim, za svaki lek, a pogotovo za aspirin, moraju se izračunati korist i rizik, jer aspirin može izazvati krvarenje u gastrointestinalnom traktu i mozgu”, objasnio je Stojanović tokom gostovanja u “Uranku” na K1 televiziji.
Stojanović je istakao da postoje primarna i sekundarna prevencija primenom aspirina.
“Primarna prevencija odnosi se na ljude koji nemaju kardiovaskularna oboljenja i koji su u tom smislu zdravi. Dokazano je da aspirin kod tih osoba daje veću štetu nego korist. Kod osoba starosti od 40 do 59 godina treba izračunati desetogodišnji rizik da čovek oboli od kardiovaskularnih oboljenja. To se lako izračuna, u obzir se uzmu godine, genetika, da li je osoba pušač ili ne… Ako je rizik veći od 10 odsto, ima smisla dati aspirin, vodeći računa o tome da ne postoje rizici od krvarenja. Kod starijih od 60 godina koji nemaju kardiovaskularna oboljenja – nema koristi od primene aspirina. U sekundarnoj prevenciji, kod onih koji imaju kardiovaskularna oboljenje, opravdano je primenjivati aspirin jednom dnevno u malim dozama”, rekao je Stojanović.
Profesor je u emisiji govorio i o pandemiji Kovida 19 i podsetio na zvaničan stav SZO da ona nije završena.
“S obzirom na to da pandemiji nije kraj, moramo se u skladu sa tim i ponašati. Razloga zbog kojih su u Kini na snazi veoma restriktivne mere je nekoliko. Najpre, stanovnici u Kini su dobijali vakcine Sinofarm ili Sinovak, koje su pokazale manji stepen efikasnosti nego druge vakcine. Zatim, Kina je mnogoljudna i gusto naseljena zemlja, a imamo i podatak da 50 odsto građana starijih od 80 godina nisu vakcinisani sa dve doze. Zbog toga Kinezi pristupaju strogim restrikcijama na prvu naznaku novog talasa epidemije”, istakao je Stojanović i dodao:
“Drugi je model zapadnih zemalja koje su stanovništvo imunizovali vakcinama koje imaju dozvole Evropske agencije za lekove. Treći model je naš. Kod nas je vakcinisano 50 odsto građana, a mere su uglavnom tokom trajanja epidemije postojale samo na papiru i retko ko ih se pridržavao. U Srbiji nema velike razlike u odnosu na početak pandemije i to je jako loše. Šta će se dešavati na jesen niko ne može da vam kaže. Svakako smo u boljoj situaciji nego što smo bili na početku”.
Dr Radan Stojanović ponovio je svoj stav da nije za rutinsku vakcinaciju dece.
“Sada treba razmišljati o tri pitanja, a to su, kada od poslednje doze primeniti novu, kome je dati i koju vakcinu. Znamo da se protokom vremena gubi efikasnost vakcine i u nekom trenutku moraćemo dati neku novu dozu, ali to ne znači da se moramo vakcinisati na svaka tri meseca. Vakcinaciju svakako preporučujem, jer je to najefikasniji put izlaska iz ove pandemije”, naveo je on.
Profesor Radan Stojanović osvrnuo se i na pojavu novog obolenja koje napada decu i pravi ozbiljna oštećenja na jetri.
“U ovom slučaju poznati hepatitisi nisu uzročnici oštećenja jetre kod dece. Neki okrivljuju jedan tip adenovirusa, ali to još ne znamo. Možda je u pitanju novi tip hepatitisa, koji ćemo nazvati F. Kada budemo znali tačan uzrok, tada možemo uspostaviti ciljanu terapiju koja zavisi od težine kliničke slike – rekao je dr Stojanović.
indeksonline.rs/Tanjug
