BEOGRAD – Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) traži od Ministarstva rudarstva i energetike obustavu rudarskih projekata u Srbiji zbog, kako su naveli u dopisu, štetnog uticaja na životnu sredinu, infrastrukturu i ekonomiju zemlje.
Osim tog zahteva povod današnjeg okupljanja ispred zgrade Ministarstva je “alarmantno delovanje rudarskih kompanija u Srbiji kao i rudarsko – geološka istraživanja uprkos uveravanju aktuelne vlasti da su sve aktivnosti stopirane u januaru ove godine”.
Kako je naveo aktivista Udruženja “Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović zahtevi ne ostavljaju mogućnost pregovaranja. “Tražimo povlačenje svih punomoćja koja su državna preduzeća i Vlada dale RioTintu i ostalim rudarskim kompanijama, povlačenje svih prava i dozvola na istraživanje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo na teritoriji Srbije dok se ne utvrdi kako su dozvole date i na osnovu čega, zatim poništavanje svih kupoprodajnih ugovora posle povlačenja Uredbe u januaru ove godine”, naveo je Kokanović.
Takođe, aktivisti, dodao je, traže da se obelodane svi ugovori i obaveze koje je država preduzela, da se odbije zahtev Rio Tinta za određivanje eksplotacionog polja koji još stoji, kao i da se naredna Inicijativa stavi na dnevni red Skupštine i da se izmeni Zakon o rudarstvu.
On je naveo i da se projekti za koje je u januaru premijerka rekla da su obustvaljeni sprovode i dalje.
“Stanje na terenu je alarmantno, od 20. januara zaključno sa prvim septembrom imamo tačno 27 parcela koje su uknjižene na ime Rio Save. Šta to treba da znači ako je stavljena tacka na taj projekat, to bi trebalo da bude obustavljeno”, rekao je Kokanović.
Podsetio je da su aktivisti tada podneli 10 zahteva od kojih je ispunjen samo jedan, a to je vraćanje nekog zemljišta iz građevinskog u poljoprivredno.
Ispred Udruženja Suvoborska greda Ljiljana Bralović je kazala da rudarski projekti, pa i istražne radnje zemljišta od strane rudarskih kompanija koje se sprovode širom Srbije moraju da se zaustave, a ukoliko zahtevi koje su podneli danas ne budu ispunjeni udruženja i građani će preduzeti radikalne mere. Potvrdila je i nema pregovora o zahtevima.
“Rok za ove zahteve je do prvog novembra. S tim da se situacija u Rekovcu reši danas. Nećemo odustati dok ih ne oteramo. Prvog novembra ćemo sprovesti radikalne mere”, rekla je Bralović.
Ispred građana Majdanpeka obratio se Petar Ðurić koji je kazao da se građani koji su se okupili kako bi sprečili dalje miniranje planine Starice neće skloniti i to, dodao je, bez obzira na sukobe sa obezbeđenjem i radnicima kompanije Ziđin koji su se desili u proteklih nekoliko dana.
“Ta zemlja je vlasništvo Srbije, i svako ima pravo da tamo bude, svaki građanin. Miniranje Planine Starica mora da se zaustavi odmah”, rekao je Ðurić.
Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Ðorđević je kazala da u Jadru postoji 145 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, a 20.000 stanovnika živi u neposrednoj okolini rudne zone i oni su izloženi štetnom uticaju rudarenja.
“Podzemne vode koje se tamo nalaze su drinskog porekla i ta voda je izuzetno čista i spojene su i sa Mačvom. Otvaranje ovog rudnika bi osim Jadra ugrozilo i Mačvu, ali i reku Drinu i Savu”, rekla je Ðorđević.
Vladimir Ðurđević, meteorolog, je upozorio da bi izuzetno opasno i štetno bilo i korišćenje vode za rudarenje kao još jedan faktor u toku velikih suša koje nam svakako predstoje zbog klimatskih promena.
“Kako je rudarenje jedan od velikih korisnika vode, sa posledicama klimatskih promena u budućnosti po pitanju vode može doći do ozbiljnog problema ko će imati prioritet da koristi vodu, građani, energetski sektor, poljoprivreda”, rekao je Ðurđević.
indeksonline.rs/Tanjug
