SINGAPUR – Ubrzano topljenje antarktičkog leda dramatično usporava protok vode kroz svetske okeane i moglo bi da ima katastrofalan uticaj na svetsku klimu, morski lanac ishrane, pa čak i stabilnost ledenih polica, pokazalo je istraživanje koje je objavljeno danas u časopisu ”Nejčer” (Nature).
“Preokrenuta cirkulacija okeana, vođena kretanjem gušće vode prema morskom dnu, pomaže u isporuci toplote, ugljenika, kiseonika i vitalnih hranljivih materija širom sveta”, navodi se u istraživanju.
Međutim, dotok vode dubokog okeana sa Antarktika mogao bi da opadne za 40 odsto do 2050. godine, navodi se u studiji, prenosi Rojters.
“Zapanjujuće je videti da se to događa tako brzo”, rekao je Alan Miks, paleoklimatolog sa Univerziteta Oregon Stejt i koautor najnovije procene Međuvladinog panela o klimatskim promenama, koji nije bio uključen u studiju.
Kako temperature rastu, slatka voda iz leda, koji se topi na Antarktiku, ulazi u okean, snižavajući salinitet i gustinu površinske vode i smanjujući taj silazni tok ka morskom dnu.
Naučnici su se oslanjali na oko 35 miliona računarskih sati tokom dve godine da bi pokrenuli niz modela i simulacija do sredine ovog veka, otkrivši da bi dubokovodna cirkulacija na Antarktiku mogla da oslabi dvostruko većom brzinom opadanja nego u severnom Atlantiku.
“U pitanju su ogromne količine vode i oni delovi okeana koji su dugo bili stabilni”, rekao je koautor studije Metju Ingland, okeanograf sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
On je dodao da uticaj otopljene vode na globalnu cirkulaciju okeana još nije uključen u složene modele koji se koriste da opišu buduća scenarija klimatskih promena, ali će biti značajan.
Koautor druge studije Stiv Rintul istakao je da “prevrtanje” okeana omogućava hranljivim materijama da se uzdignu sa dna, a Južni okean podržava oko tri četvrtine globalne proizvodnje fitoplanktona, osnovu lanca ishrane.
“Ako usporimo potonuće u blizini Antarktika, usporavamo celu cirkulaciju i tako smanjujemo količinu hranljivih materija koje se vraćaju iz dubokog okeana nazad na površinu”, rekao je Rintul, saradnik u Australijskom komonveltu za naučna i industrijska istraživanja.
Nalazi studije takođe sugerišu da okean ne bi mogao da apsorbuje toliko ugljen-dioksida, jer njegovi gornji slojevi postaju slojevitiji, ostavljajući više CO2 u atmosferi.
Studija je pokazala da će se prodor tople vode u zapadni antarktički ledeni pojas povećati, ali nije razmatrano kako bi to moglo da stvori efekat povratne informacije i da izazove još više topljenja.
indeksonline.rs/Tanjug
