Državni organi Srbije imaju dvostruke aršine kada je reč o učešću naših građanima na ratištima u drugim državama.
Dok se oni koji ratuju u Siriji optužuju za terorizam, pripadnicima formacija koji brane ruske interese u Ukrajini sudi se za lakša krivična dela i po pravilu završavaju na slobodi sa uslovnom kaznom.
Isidora Stakić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da država, odnosno sudstvo i tužilaštvo, očigledno „gledaju kroz prste“ onima koji „štite ruske interese“.
– Kako drugačije objasniti činjenicu da se učesnicima rata u Ukrajini sudi za učešće u oružanom sukobu na teritoriji strane države, po krivičnom delu koje je u Krivični zakonik uneto 2014. godine, dok se učesnicima ratova u Siriji sudi za dela vezana za terorizam, gde su kazne znatno veće – ističe Stakić.
Četvoro „ratnika“ iz Sirije, državljana Srbije, već je osuđeno na zatvorsku kaznu, dok se iza rešetaka ne nalazi nijedan koji je bio na ratištu u Ukrajini.
– Oni se uglavnom nagode sa tužilaštvom, ali detalji te nagodbe nisu poznati javnosti. Dobijaju uslovne kazne i budu pušteni na slobodu – kaže Stakić.
Da li će tako proći i Bratislav Živković, poznat kao komandant Četničkog pokreta u Srbiji, videćemo kada mu istekne mera zadržavanja od 48 sati. On je uhapšen po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu zbog osnovane sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu. Živković je obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine o učešću šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih strana. Navodno su učestvovali u sukobima u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo ekstremne desničarske organizacije „Unitй Continentale“.
Isidora Stakić kaže da jedan deo učesnika na ukrajinskim ratištima odlazi iz ljubavi prema Rusiji, dok mnogi od njih ratuju zbog finansijske koristi. Prema pisanju medija, oko 300 Srba ratuje u Ukrajini, a put im plaća ruska organizacija „Kosovski front“. Služba bezbednosti Ukrajine je srpskim vlastima u dva navrata predala spiskove građana Srbije koji se bore u Donbasu, ali zvaničnih reakcija vlasti u Beogradu nije bilo.
– Kod nas ne postoji otklon od ekstremnog nacionalizma i ultradesničara. Oni nisu označeni kao pretnja, već naprotiv, kao patriote. Umesto da država napravi radikalni otklon od njih, oni se čak popularizuju u pojedinim medijima, pa i u političkom diskursu – ističe Stakić. Sa druge strane, dodaje, učesnici ratova u Siriji su označeni kao „teroristi“.
Kazne
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Kako je potvrđeno za Radio slobodnu Evropu, u februaru 2018. Viši sud u Beogradu je doneo 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u inostranstvu, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom.
DANAS/ Foto EPA SERGEY VAGANOV
