Vahidin Prelić, koga znamo i iz serije “Južni vetar”, proslavio se i ulogom zgodnog i misterioznog policajca Baste u popularnoj seriji “Kalkanski krugovi” i na taj način je potpuno uspeo da zaludi Srpkinje.
Glumac je rođen u Sjenici 1974. godine i bio je prvak drame užičkog Narodnog pozorišta. Pojavio se u nekoliko epizoda serije Urgentni centar a u crnogorskom filmu Granice, kiše iz 2018. godine igrao je glavnu mušku ulogu.
Veću popularnost je stekao nakon serije Južni vetar, a sada ga gledamo u drugoj sezoni serije Kalkanski krugovi.
Njegova supruga, Andrijana Simović, takođe je glumica, poznata i kao doktorka iz serije “Budva na pjenu od mora”.
„Mi smo bili kod istog profesora na klasi, pokojnog Boška Dimtrijevića, koji je režirao predstavu Čorba od kanarinca u kojoj nas dvoje tumačimo uloge. To je ujedno bila i njena diplomska predstava. Znamo se još od 2004. godine kada smo s užičkim pozorištem imali gostovanje u njenom rodnom Baru“, kazao je Prelić.
Zanimljivo je da su on rodom Sjeničanin, a ona Baranka svoje gnezdo napravili baš u Užicu, gde danas žive sa sinčićem. I rade zajedno.
„Možda nekom nije prijatno da radi na poslu sa svojim mužem ili svojom ženom. Pogotovo ako je to neka kancelarija u kojoj se radi u četiri zida, ali kada radite kreativan posao i pritom se jako dobro poznajete, više nego ostale kolege, utoliko vam je lakše da radite jer znate u svakom trenutku šta može da se desi i kako će onaj drugi da reaguje. Zato Čorba od kanarinca tako dugo traje jer se Vahidin i ja međusobno osećamo na sceni”, kazala je Andrijana.
Ona je govorila i o tome vidi li svoju porodicu i nadalje u ovom gradu i kako zapravo izgleda brak jednog glumačkog para.
„Mogu samo da kažem da postoji želja da napredujemo u poslu. Moj suprug je, recimo, mnogo više okrenut televiziji i filmu. Dok nisam postala majka, ja sam ranije bila dosta otvorenija za angažmane i čak i nakon toga bila sam puno puta pozivana od kasting agencija, ali se nisam pojavljivala jer mi je na prvom mestu moje dete i moja porodica. Vahidin zaista puno radi, i na televiziji i na filmu za strana tržišta, radi reklame, a ja sam neko ko je izabrao tu ulogu da bude u pozorištu i da budem pored mog deteta jer mi je to najvažniji posao u životu. Ne kažem da to nije dobro, ali mi popularnost ne znači puno. Želja mi je da učim, učim i samo učim svoj posao i ne vidim da nešto propuštam brinući za svoju porodicu i radeći ovo što sada radim. Ja sam ovde jedanaestu godinu i meni je to ‚samo‘. Ne znam gde će nas život odvesti za pet ili deset godina, ali bih volela da te godine prođu tako što ćemo napredovati u svom poslu.“
Njih dvoje kažu i da je život u malom gradu – luksuz.
„Živeti u malom gradu je luksuz. Meni je luksuz da ja mogu natenane da ustanem, skuvam sebi kafu, odem na pijacu, napravim detetu doručak, odem na posao, vratim se, napravim ručak, odmorim, opet odem na posao, predstavu, probu, svejedno, ili da odvedem svoje dete na bazen. To je najveći luksuz.“
Na kraju, tu je i Vahidinova poruka za sve mlade u Srbiji.
„Ne gledajte od čega ćete imati materijalne koristi pri biranju buduće profesije, već se bavite onim što istinski volite. Nema nimalo zadovoljstva raditi nešto samo zbog para jer onda je čovek osuđen na propast i biva veoma nesrećan.“
indeksonline.rs / Kurir.rs/ Zadovoljna.rs
