BEOGRAD – Agroekonomista Žarko Galetin izjavio je danas da je zadržavanje bazične poljoprivredne robe, žitarica, iz Ukrajine u crnomorskim lukama dovelo do poremećaja na tržištu jer je cena pšenice time oborena, zbog sumnje u njen kvalitet, a dodatnu trgovinu otežava i to što su luke pretrpane pšenicom iz Ukrajine.
“Imamo apsolutne nebuloze i prosto neverovatne situacije na tržištu da vam bazične poljoprivredne robe kao što su pšenica, kukuruz, soja suncokret i ostale bazične berzanske robe imaju prilično nisku cenu, a da su cene hrane u svetu praktično skuplje nego ikad”, rekao je Galetin za Tanjug.
On je rekao da u potpunosti razume frustraciju poljoprivrednika u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Bugarskoj i mere zabrane uvoza ukrajinske pšenice.
“Čujem da i Bugari traže da se uvede mera zabrane uvoza ukrajinske pšenice i razumem u krajnjoj liniji i politiku EU. Oni su dobili, da tako kažem packu, od Evropske komisije da ta zabrana nije u skladu sa politikom EU i evropske soilidardnosti sa Ukrajinom, ali sve više vidimo je da se ta reč solidarnost zamenjuje sa rečju interes”, rekao je Galetin.
Kada je u pitanju Srbija, Galetin kaže da je zemlja ove godine imala istorijsku šansu sa izvozom na bazi svojih izvoznih viškova koji su mogli da budu i 1,5 milijardi tona izvoza pšenice, što bi, kako je rekao, bio rekord.
“Međutim ušli smo u situaciju da smo u martu prošle godine imali cenu na svetskim berzama po 400 dolara za tonu, a mi danas imamo nižu cenu oko 220, 210 dolara za tonu i svetsko tržište, pre svega žitarica dakle tih berzanskih roba ponaša se po principu sporednih sudova i ono što se desi na svetskim berzama neminovno je da će se preliti i na naše tržište”, ocenio je Galetin.
Ipak, posmatrajući svetske berze, dodaje Galetin, pa i produktnu berzu Novi Sad, poslednjih dana se dešava da je cena u blagom rastu.
Galetin ističe da su uvedeni prelevmani na mleko, nešto što je Srbija morala da učini, bez obzira na opomene ili kako je rekao “žute kartone” koje je država zbog toga, dobila od Evropske komisije.
“Mi moramo da preduzimamo ad hoc pojedinačne mere, kako bi se urgentno spasio postojeći resurs koji je spao na nivo od 170.000 recimo, uvoznih krava. Tim pojedinačnim merama da zaustavimo taj trend recimo pada naše proizvodnje, jer Srbija, koja je da kažemo, od onog narativa da može da hrani pola Evrope spala na situaciju da uvozimo mleko, svinjsko smrznuto meso, povrće. Mi moramo očuvati svoje resurse svim merama”, zaključio je Galetin.
indeksonline.rs/Tanjug
