Vlasti u Srbiji ne dele stav SAD da direktora BIA Aleksandra Vulina treba sankcionisati, ali uprkos tome zadržali smo dobre odnose, kaže ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u intervjuu za Glas Amerike. Osim o sankcijama Vulinu, američki diplomata govorio je i o susretu predsednika Srbije i Ukrajine Aleksandra Vučića i Volodimira Zelenskog i naveo da je “ekstremno zadovoljan” tim sastankom, ali i o Kosovu, te naveo da se zna šta su “sastojci” za mirnu budućnost.
Do susreta Vučića i Zelenskog je, podsetimo, došlo na marginama samita u Atini, a u zajedničkoj deklaraciji lidera zemalja Zapadnog Balkana nije se našao poziv za uvođenje sankcija Rusiji. Kada je reč o sankcijama Rusiji, Hil kaže da je američka pozicija veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU.
“Mislimo da je to ispravna stvar. Mnoge male zemlje su uvele sankcije iako im to nanosi štetu, ali su to ipak uradile jer je to u višem interesu i u interesu veće grupe kakva je EU. Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi”, rekao je Hil.
Dodao je da će promena biti, da ovaj rat neće trajati zauvek i da će se videti kako će se stvari razvijati.
“Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima”, rekao je Hil.
Kada je reč o sankcijama Vulinu, Hil kaže da SAD “imaju problem sa njim, sa njegovim opredeljenjem”.
“Naš je stav da ga treba sankcionisati. I vidim da taj stav ne dele vlasti u Srbiji, ali naš je stav veoma jasan… Razočaranje znači da nisu ispunjena vaša očekivanja. Ja bih rekao da sam realista i radim svoj posao, a moj posao je da promovišem bliske veze SAD i Srbije, kao i da dve zemlje budu na istoj strani”, naveo je on.
Na pitanje da prokomentariše Vučićeve izjave da su sankcije uvedene samo zbog bliskih veza Vulina sa Rusijom i zato što Srbija nije uvela sankcije Moskvi, te da su ostali navodi – o trgovini drogom, oružjem i korupciji, sekundarni ili neosnovani, Hil kaže da su uveli sankcije gospodinu Vulinu samo zbog gospodina Vulina.
“Sankcije nisu protiv institucije, već pojedinca. Ovo je proces koji se dešava u Vašingtonu, ne u ambasadi, ali prema onome što ja razumem to je bio fer proces, gde su uzete u obzir različite aktivnosti i odluka je doneta… Uveravam vas da ljudi koji o tome odlučuju u Vašingtonu rade to sa punom pažnjom, razmatraju dokaze i na osnovu toga donose odluke”, naveo je Hil.
“Voleli bismo da vidimo dogovor zasnovan na formiranju ZSO”
Govoreći o tome da je nekoliko desetina parlamentaraca iz SAD i evropskih zemalja apelovalo u pismu na Zapad da promeni politiku prema Srbiji, tvrdeći da je aktuelna ne funkcioniše i da je zapadni pristup Vučiću “mek” u kontekstu Kosova i da li smatra svoju politiku uspešnom ako se uzme u obzir da je situacija na Kosovu eskalirala nekoliko puta u proteklih godinu dana, Hil kaže da se ne kreira politiku zbog uspeha, nego zato što je ispravna.
“Naravno da bismo voleli da se Briselski dijalog odvija mnogo brže, podržavamo gospodina (Miroslava) Lajčaka jer mislimo da je to pravi pristup. I voleli bismo da vidimo dogovor zasnovan na formiranju Zajednice srpskih opština, kako bi Srbi na severu Kosova znali koja su pravila igre i kako će izgledati njihovi životi, to nam je veoma važno. Mi priznajemo Kosovo i voleli bismo da se pridruži međunarodnim organizacijama jer mislimo da je to najbolje za Kosovo, ali i za stabilnost regiona. To je naša politika, i mislim da je ispravna bez obzira na to da li je uspešna ili ne. Igra nije završena”, rekao je on.
Na konstataciju da je devedesetih Zapad imao oštriji pristup prema Srbiji i da je upoznao i Slobodana Miloševića, da sada radite sa Vučićem i može li da ih uporedi, Hil kaže da ne može.
Govoreći o tome je li našao zajednički jezik sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, s obzirom na to da je ranije rekao da nije siguran da je Kurti američki partner, Hil kaže da je njegovo mišljenje dobro poznato.
“Ono što mogu da vam kažem je da blisko sarađujemo sa Srbijom na rešavanju problema, mislimo da to ima smisla za Srbiju i srpsko-američke odnose, i ostaviću drugima da odgovore na ovo pitanje”, rekao je on.
Kako je rekao, pitanje Kosova pitanje koje zahteva hitno rešavanje i potreban je napredak.
“Makar sada znamo šta su “sastojci” za mirnu budućnost – formiranje ZSO, pristup Kosova međunarodnim organizacijama, znamo šta treba da radimo, samo treba da sastavimo te deliće. To je kao veliki pazl koji stavite na sto i onda slažete delove”, dodao je on.
Kako je rekao, ne može da predvidi krizu, ali ono što može da vidi je novi pokušaj da se problemi reše.
“Svi su imali šansu da razmisle tokom leta i nadam da ćemo moći da napredujemo. Srbija je najveća zemlja na Balkanu, ima ambicije da se približi Zapadu, ima ambiciozne ekonomske planove, sledi Expo 27, da sam ja na mestu Srbije želeo bih da rešim problem sa Kosovom, da pokažem da i dalje podržavam srpsku zajednicu na Kosovu, ali, konačno, da gledam koji su širi, strateški potezi koje treba povući da bi se približili Zapadu”, rekao je on.
naslovi.net
