BEOGRAD – Ukidanje struje i vode u Gazi je očajnički pokušaj Izraela da se natera Hamas da pusti taoce koji su već nedelju dana tamo, izjavio je danas za Tanjug Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost.
Kaže da je izuzetno teška situacija u samom Pojasu Gaze jer se radi o površini od 350 kvadratnih kilometara na kojoj živi preko dva miliona ljudi, ali ističe da Izrael besplatno dostavlja struju i vodu građanima Gaze već 15 godina.
“Oni koji najviše ispaštaju su sami građani Gaze, jer su to mere koje Izrael mora da preduzme, a s druge strana Hamas ih praktično koristi kao živi zid”, izjavio je Miškeljin.
Smatra da je Izrael apsolutno spreman da ide do kraja u ovom sukobu, i da se ne može doći do nekog kompromisa.
“Videli smo da su odmah mobilisali 300.000 vojnika, da je formirana vlada nacionalnog jedinstva i da su svi interesi nekih organizacija podređeni državnom inetresu. Ako vidimo reakcije i drugih arapskih zemalja, verujem da je Izrael apsolutno spreman da ide do kraja”, zaključio je on.
Komentarišući to što je generalni sekretar UN Antonio Gutereš nagovestio da bi format sednice Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji 23. oktobra, mogao da bude promenjen, odnosno da sednica bude zatvorena za javnost, Miškeljin je rekao da Srbiju čekaju veoma teški razgovori na toj sednici.
“Možemo očekivati veoma težak dijalog, pogotovo u svetlosti svih događanja i kod nas, ali i u svetu. Ono što je veoma bitno je da se sama sednica održi. To je nešto što je Srbija apelovala već nekoliko meseci i dobro je da je konačno došlo do toga”, poručio je on.
Kada je reč o samoj ulozi Saveta bezbednosti u trenucima kada se pale gotova sva žarišta gde decenijama nisu rešeni konflikti, Miškeljin je izjavio da je uloga Saveta bezbednosti i UN dosta umanjena zbog flagrantnog kršenja međunarodnog prava već decenijama unazad, počevši od 1999. godine.
“UN klize ka tome da postanu ono što je Društvo naroda bilo između dva svetska rata, neka svetska organizacija koja na papiru ima neka ovlašćenja, ali zapravo na terenu ne može da ih sprovede. Vidimo to i na primeru Nagorno-Karabaha, kada su dva dana pošto je kompletno jermensko stanovništvo proterano, UN došle tu da pomognu, samo se postavlja pitanje kome. Plašim se da je to neki scenario koji možemo videti i u nekim drugim krajevima”, rekao je Miškeljin.
indeksonline.rs/Tanjug
