BEOGRAD – U Srbiji se beleži porast broja tinejdžerki koje koriste preparate za negu lica namanjene za stariju populaciju, a sve je više i devojčica starosti 15, 16 godina koje žele estetsku korekciju na licu, kaže dermatolog dr Dimitrije Karabahčiev.
On u razgovoru za Tanjug ističe da uzimanje neadekvatnih preparata za negu mlade kože kod tinejdžerki može predstavljati veliki problem.
“Koža se u tom uzrastu od 15, 16 godina razlikuje od kože kod odraslih osoba. Koža je mnogo tanja, pod uticajem hormona i mnogo lakše propušta sastojke tih preparata, zbog čega može doći do brojnih problema, neželjenih reakcija poput alergija ili kontaktnog deramatitisa”, objasnio je Karabahčiev.
On ukazuje na to da postoji velika opasnost od korišćenja neadekvatnih preparata, posebno ako se slušaju saveti sa interneta.
“Mi smo danas vreme ZED generacije, vreme interneta i “influensera”, to je online generacija koja je pod pritiskom društvenih mreža, Fejsbuka, Instagrama, Jutjuba. Istovremeno, problem je i to što ne postoji nikakva zakonska regulativa kojom bi se regulisao marketing i reklamiranje kozmetičkih preparata na internetu”, kaže on.
Kada je reč o estetskim korekcijama, Karabahčiev navodi da postoji porast broja tinejdžerki uzrasta 15, 16 godina koje žele da nešto menjaju na svom licu.
“Postoje neke estetske procedure koje su u tom uzrastu opravdane, pre svega ožiljci od akni, strije, hipertrihoza, odnosno pojačana maljavost, ali sve druge procedure i drugi zahtevi uopšte nisu opravdani. U Engleskoj je od 2021. godine zakonski zabranjena upotreba botoksa i hijalurona za mlađe od 18 godina”, naglašava dermatolog.
Na pitanje šta je cilj devojčica koje u tinejdžerskim godinama koriste preparate za lice koji imaju “anti-age” efekat, Karabahčiev kaže da je iz razgovora sa pacijentkinjama koje dolaze kod njega u ordinaciju zaključio da žele da “uspore starenje”.
“Pod uticajem socijalnih mreža, postoji trend da se koriste preparati koji usporavaju i zaustavljaju starenje. Međutim, za taj uzrast nema potrebe za tim, jer proces starenja počinje oko 25. godine i u tom dobu, kada imaju 15, 16 godina zaista nema potrebe da koriste preparate protiv bora”, ukazuje Karabahčiev.
Napominje da se u tim godinama savetuje osnovna rutina nege kože, pre svega korišćenje blagih sredstava za pranje kože ujutro uveče i hidratacija.
“One koje imaju suvu kožu savetuje se čišćenje lica jednom dnevno, hidratacija laganim proizvodima namenjenim za to, kao i redovno koriščenje preparata za zaštitu od sunca”, objašnjava dermatolog.
Karabahčiev kaže da se, pre svega profesionalno, kao lekar u ordinaciji, ali i kao roditelj, susreće sa velikim brojem pitanja upravo od strane roditelja, te poručuje da je razgovor sa decom u tim situacijama neophodan.
“Danas su deca izložena preko društvenih mreža svemu, zato sa njima treba pričati, na neki način ih edukovati da nije sve ono što se plasira dobro za njih”, naglasio je on.
Ukazuje i na korišćenje neadekvatne šminke, kao i preparata za oko očiju, koji, upozorava, mogu dovesti do ozbiljnih kontaktnih i alergijskih upala kože koje zahtevaju dugoročno lečenje.
Pre nego što počnu da koriste bilo koje preparate za negu lica, Karabahčiev preporučuje devojčicama i njihovim roditeljima da se savetuju sa dermatologom.
Indeksonline/Tanjug
