Generalna skupština Ujedinjenih nacija održaće danas glasanje o predloženoj rezoluciji kojom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Ovaj predlog dolazi nakon više od 50 vojnih i civilnih lidera BiH. entiteta RS osuđen je na ukupno preko 700 godina zatvora za genocid i zločine u istočnoj Bosni i Hercegovini 1995. godine.

Rezoluciju su predložile zemlje koje su doživele slične tragedije, poput Nemačke i Ruande, uz podršku još 34 zemlje, uključujući sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore. Međutim, Srbija se protivi ovom predlogu i krenula je u diplomatsku ofanzivu da ga ospori.

Nacrt rezolucije osuđuje negiranje genocida i veličanje osuđenika za ratne zločine, što je pitanje oko kojeg se srpski i bosanski entitet Republika Srpska ne slažu. Ovi entiteti su više puta negirali da je u Srebrenici počinjen genocid, uprkos presudama međunarodnih sudova koji su za ove zločine osudili više od 50 vojnih i civilnih lidera RS.

Među osuđenima na doživotnu kaznu zatvora su i prvi predsednik RS Radovan Karadžić i general Vojske RS Ratko Mladić. Glasanje o rezoluciji biće važan korak u prepoznavanju i osudi ovih tragičnih događaja u evropskoj istoriji posle Drugog svetskog rata.

Mediji iz BiH pišu da, prema njihovim saznanjima iz diplomatskih izvora, broj sponzora rezolucije porastao je u prethodnih mesec dana sa 28 na 38. To su:

Država
Nemačka
Ruanda
Bosna i Hercegovina
Albanija
Bugarska
Hrvatska
Severna Makedonija
Slovenija
Austrija
Belgija
Danska
Estonija
Finska
Francuska
Irska
Italija
Lihtenštajn
Litvanija
Luksemburg
Holandija
Poljska
Švedska
Turska
Velika Britanija
Sjedinjene Američke Države
Kanada
Novi Zeland
Bangladeš
Čile
Jordan
Malezija
Vanuatu
Island
Maršalova ostrva
Norveška
Australija
Andora
Mikronezija

 

Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?

Konačan nacrt Rezolucije zvanično nije još objavljen, ali pojedini mediji, poput “Glasa Amerike” VOA, tvrde da su imali uvid u taj dokument pa su objavili njegov sadržaj:

  • predviđa se da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
  • bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
  • naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i
    poziva se na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici
  • pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
    od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025.
  • traži se od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.

Srbija i RS pre svega računaju na podršku Rusije i Kine i prijateljskih zemalja Afrike i Južne Amerike protiv rezolucije UN.

Indeksonline/I.D/Blic