BEOGRAD – Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević izjavio je da je, na osnovu mnogih podataka, analiziran mogući uticaji rudnika litijuma u dolini Jadra i fabrike na životnu sredinu i zaključeno je da su predviđene tehnologije i mere zaštite dovoljne da te uticaje i rizike svedu na zakonima propisane norme.
“Da bi se izvršile procene uticaja i izabrala najbolja tehnička rešenja, sprovedeno je više od 23.000 bioloških i fizičko-hemijskih analiza voda, vazduha i zemljišta, kao i brojne studije o rasprostiranju zagađujućih materija u vazduhu, vodama i zemljištu. Takođe su urađene studije snabdevanja vodom, monitoring i modeli buke i kvaliteta vazduha, analiza biodiverziteta i sistema upravljanja otpadom. Analiziran je čak i uticaj klimatskih promena na budućnost projekta”, rekao je Knežević za današnju Politiku.
Prema njegovom mišljenju, projekat eksploatacije litijuma u dolini Jadra može se izvesti bezbedno po životnu sredinu i u skladu sa zakonima Srbije i EU.
Na pitanje da li ima razloga da građani budu zabrinuti da će rudnik i fabrika onemogućiti bavljenje poljoprivredom u širem području, Knežević je rekao da su studije potvrdile da se rizicima podzemne eksploatacije rude jadarita može odgovorno upravljati i da meštani mogu nastaviti da se bave poljoprivredom, turizmom i svim drugim delatnostima kojima se inače bave.
Kada je reč o riziku za vode zbog mogućnosti da prilikom iskopavanja dođe do mešanja dubokih “slanih” voda sa plitkim vodama koje koriste meštani, on je objasnio da je mešanje dve vrste voda otežano samom strukturom terena, odnosno prisustvom gotovo vodonepropusnih sedimenata debljine i do 250 metara koji odvajaju duboke podzemne i plitke vode.
“Predviđen je niz dodatnih mera kojima bi se to sprečilo. Podzemne vode s povišenim sadržajem minerala prikupljale bi se na površini i privremeno čuvale u posebnoj hidroizolovanoj laguni. Tako prikupljene vode bi se prečišćavale, nakon čega bi se koristile u proizvodnom procesu ili, ako ta voda nije potrebna, ispuštale u reku Jadar, u skladu sa svim zakonskim normama za kvalitet površinskih voda”, objasnio je Knežević.
Dodao je da su hidrogeolozi koji su radili studije utvrdili da su predviđene mere zaštite dovoljne da spreče zagađenje, kako površinskih, tako i podzemnih voda.
Na pitanje koliko je opasan otpad koji će nastati u procesu prerade jadarita, Knežević je rekao da nema mesta strahovima da bi deponija uticala na zagađenje vode i zemljišta.
“Za bezbedno upravljanje otpadom razvijena je najbolja dostupna tehnologija filtriranja i sušenja otpada, pa se on izdvaja u obliku čvrstih filterskih pogača, koje se dodatno na deponiji slojevito uvaljavaju. Na ovaj način se povećava stabilnost deponije, a smanjuju emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. U odnosu na tečnu jalovinu, ova metoda ima višestruko manji uticaj na okolinu”, kaže Knežević.
Prema njegovim rečima, vode iz slivova oko deponije prikupljaće se obodnim kanalima i odvoditi van kontura deponije.
“Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama projektovane su višeslojne zaštitne izolacione obloge s glinom i HDPE folijom, koja ne može da ‘pukne’ čak ni u slučaju zemljotresa. Rezultati modelovanja poplava nedvosmisleno ukazuju da nema govora o mogućnosti da čak ni maksimalno velike vode ‘odnesu’ zagađivače sve do Dunava, kako se neodgovorno tvrdi”, istakao je Knežević.
indeksonline.rs/Tanjug
