BEOGRAD – Praznik kostima i izrezbarenih bundeva, “Noć veštica”, obeležava se večeras širom sveta različitim običajima i dečjim manifestacijama, a njegovo poreklo označava praznik zaštite od nečistih sila i ima paganske korene koji sežu više od 2.000 godina u prošlost.
Prvobitan naziv Noći veštica bio je “Sauina” i označavao je keltsku pagansku svetkovinu koja se obeležavala 1. novembra, odnosno na dan početka Nove kalendarske godine po verovanju Kelta.
Ljudi su na ovaj dan palili lomače i nosili kostime u nameri da oteraju zle duhove, jer su verovali da u noći između oktobra i novembra mrtvi izlaze iz grobova.
Širenje ovih običaja među ostalim narodima dogodilo se nekoliko stotina godina kasnije, kada su Kelti naselili prostore Britanije i Francuske, pa su prihvatanjem hrišćanstva svoj praznik prilagodili prazniku Svih Svetih, koji se odlukom pape Grgura III obeležavao upravo 1. novembra.
Pretpraznično veče, odnosno 31. oktobar, dobilo je na engleskom naziv “All Hallows Eve”, što znači Veče svetih, da bi se na kraju prihvatilo za širu upotrebu samo “Halloween”.
Glavno obeležje Noći veštica jesu bundeve, koje se vezuju za irsku legendu o kovaču Džeku koji je više puta iz sebičnosti prevario Đavola, zbog čega nakon smrti nije primljen ni u Raj ni u Pakao, već biva poslat nazad da njegov duh luta ulicama noseći u ruci repu izdubljenu komadom uglja iz pakla.
Ovo predanje imalo je različite verzije i menjalo se vremenom, pa su mnogi narodi dubili paradajz ili krompir pre nego što je opšteprihvaćen simbol postala bundeva.
Širenjem tradicije Noći veštica od predela Irske, praznik je postao nacionalni festival u Americi, gde više od 150 miliona ljudi učestvuje u raznim načinima proslave, a samo u Los Anđelesu pola miliona ljudi se maskira 31. oktobra i učestvuje na karnevalu.
Deci je ovaj dan jedan od omiljenih u godini, jer je najveći broj događaja posvećen upravo njima, uključujući tematske predstave, projekcije animiranih filmova, školski maskenbal i “pohod” na slatkiše poznat kao “Trick or Treat”.
Na prostorima Srbije se svake godine vodi polemika o tome da li treba obeležavati ovaj dan koji nije u duhu pravoslavlja. Razlog više je taj što se 31. oktobra obeležava praznik Sveti Luka, koji mnogi proslavljaju kao krsnu slavu. Takođe, istog dana slavi se i dan Svetog Petra Cetinjskog.
Indeksonline.rs/Tanjug
