Čačak – Malo je poznato da su praistorijske nadzemne humke u čačanskom naselju Atenica jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na prostoru ne samo Srbije već i cele Evrope. Humke se u ovom naselju odredjuju kao kneževski grobovi lokalne plemenske aristokratije iz vremena gvozdenog doba kada su pronadjeni jedinstveni skupoceni predmeti. Prvi put istražene su krajem 50-tih godina prošlog veka, a ovih dana došlo se i do novih saznanja.
Iako je struktura stanovništva nekadašnjeg sela, a današnjeg čačnskog naselja Atenica izmenjena, u kolektivnom sećanju ljudi još uvek živi predanje da se na potezu Kraljevske stolice nalazilo nešto veoma važno.
– Moja saznanja su da je jedna kuća na njoj sagradjana i to sam čuo od čoveka koji je tu kuću gradio, s tim što sam imao podatke da su u blizini tog mesta bile iskopine i grobovi – kazao je jedan od meštana.
A prva iskopavanja na ovom lokalitetu započela su 1985. godine kada je otrkiveno jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta.
Atenica je jedan od jako izuzuzetnih arheoloških lokaliteta u kome su otkriveni kneževski grobovi. To su prave grobnice u kojima je sahranjena elita – istakla je za RINU Katarina Dmitrović kustos – arheolog Narodnog muzeja u Čačku.
Kneževski grobovi izuzetvno visokog statusa sadržali su obilje skupocenih i teško nabavljivih predmeta u ono vreme, a radi se o petom i šestom velu pre nove ere.
– Tekstil koji je pronadjen na tom lokalitetu poreklom je sa istočnog Mediterana, na primer iz grčkih radionica i to je bilo izuzetno skupoceno. Ćilibar je na primer bio predmet izuzetnog prestiža, dok su grčko posudje, predmeti mahom od zlata i stakla. Bilo je sve skupoceno i jedinstveno – kazala je Dmitrović.
Ova arheološka otrkića ovih dana uz pomoć modernih antropoloških ispitivanja obasjana su novim saznanjima.
– U centralnom grobu humke dva, definitivno je pronadjeno postojanje individue muškog pola i skeletno sahranjene, znači nisu spaljivani. U drugoj humci gde se verovalo da su kneginja i dete, tu nema kostiju i nemamo potvrdu za takav koncept. Zanimljiva je sledeća stvar, a to je da u humci broj dva postoji jedna konstrukcija sa malim jamama u kojima je bilo malo kostiju i one su spaljene, one jesu ljudske i tu će se napraviti jedan novi koncept zašto se na takav način i u takvim jamicama koje su bile pravilno rasporedjene, zašto su na takav način ostavljeni ljudski ostaci – zaključila je Katarina.
Bogatstvo pronalazaka iz humke u Atenici ukazuje da je i u to vreme Čačak bio čvorište puteva i da su tadašnji stanovnici upravo kontrolom tih saobraćajnica stekli velika bogatstva. Nauka svakim danom sve više napreduje i ko zna šta ćemo mi novo saznati u godinama koje su pred nama.
Indeksonline.rs/Tanjug
