BEOGRAD – Javno preduzeće za skloništa upravlja na području grada Beograda sa 980 javnih i blokovskih skloništa, kao i 462 skloništa na teritoriji 33 grada i opštine širom Srbije.
U Srbiji ima ukupno više hiljada skloništa, a Javnom preduzeće za skloništa poverena su 1.442 javna i blokovska skloništa na teritoriji ukupno 48 lokalnih samouprava.
To preduzeće je u zakup izdalo 318 skloništa.
Od ukupnog broja skloništa, 16 je u Pančevu, osam u Šapcu, tri u Loznici, 11 u Požarevcu, pet u Smederevu, jedno u Bačkoj Palanci, tri u Kikindi,158 u Novom Sadu, osam u Sremskoj Mitrovici, 20 u Subotici, jedno u Titelu, četiri u Zrenjaninu, 11 u Žablju, 11 u Boru, 21 u Kruševcu, jedno u Knjaževcu, jedno u Leskovcu, dva u Negotinu, 53 u Nišu, osam u Pirotu, jedno u Prokuplju, dva u Trsteniku, osam u Vranju, jedno Zaječaru, 25 u Čačku, šest u Gornjem Milanovcu, 26 u Kragujevcu,15 u Kraljevu, tri u Lučanima, pet u Užicu, 30 u Valjevu, dva u Velikoj Plani, dva u Jagodini.
“Održavanje skloništa se vrši prema Programu poslovanja Javnog preduzeća za skloništa, kao i prema raspoloživim sredstvima, ljudskim resursima i finansijskim mogućnostima”, naveli su u tom preduzeću.
U skloništima kojima upravlja Javno preduzeće za skloništa, vrši se redovno održavanje, provera stanja skloništa, opremanje mobilnom opremom i priprema za izdavanje objekata u zakup.
“Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije vrši inspekcijski nadzor, a u skladu sa nalozima inspekcije, po prioritetima se vrši unapređivanje uslova,za eventualni boravak stanovništva u skloništima on obezbeđuje funkcionalnost skloništa”, navode iz ovog javnog preduzeća.
Rad preduzeća je u nadležnosti Vlade Srbije odnosno resornog Ministarstva unutrašnjih poslova.
U Javnom preduzeću za skloništa ističu da se, kako je navedeno, sami finansiraju i ne koriste sredstva iz budžeta Republike Srbije, ni direktno, ni indirektno.
Iz Javnog preduzeća za skloništa navode da sklonište predstavlja građevinski objekat ili deo građevinskog objekta, namenjen prvenstveno za sklanjanje stanovništva u ratu, a može imati mirnodopsku namenu.
Skloništa koja su izdata u zakup se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, sportsko rekreativni centri, video igraonice, igraonice za dečije rođendane, muzički studiji, za skladištenje humanitarne robe, za rad sa decom ometenom u razvoju, za smeštaj arhive i slično.
Republička direkcija za imovinu RS daje saglasnost za korišćenje objekata za određenu namenu, a u slučaju promene namene, uvek se mora dobiti nova saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS.
U slučaju proglašenja ratne opasnosti, skloništa koja se koriste u mirnodopske svrhe, moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu stanovništva, najkasnije u roku od 24 časa, a isto važi i za stambene zajednice, koje koriste skloništa u mirnodopske svrhe, kao ostave stanara, navode u ovom javnom preduzeću.
Indeksonline.rs/Tanjug
