BEOGRAD – Činjenica da je od ukupno 113 aktivnih političkih stranaka u Srbiji čak 69 manjinskih partija ukazuje da je postojeći Zakon o političkim partijama ostavio prostor za zloupotrebu olakšica i posebnosti predviđenih za formiranju stranaka nacionalnih manjina, što je za izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojana Klačara signal da su neophodne izmene tog akta.
Povodom najave izmena Zakona o političkim partijama kako bi se uveo red u tu oblast i sprečile zloupotrebe kod formiranja manjinskih stranaka, Klačar za Tanjug kaže da je sasvim izvesno da je određen broj ljudi odlučio da iskoristi olakšice koje postoje za registrovanje stranaka nacionlanih manjina, kako bi na tome profitirali.
To se, objašnjava, može spreciti jasnijim i čvršćim preciziranjem odredbi koje se odnose na registrovanje, tako što bi se od svih koji žele da osnuju stranke nacionalnih manjina vrlo jasno očekivalo da dostave relevantne dokaze da će se zaista baviti manjinskim pitanjima, a ne da im ta stranka služi kao paravan da uđu u lokalnu skupštinu.
“Ili, još gore od toga, da zloupotrebljavajući vlašku nacionalnu manjinu mi, na primer, dobijemo u Narodnoj skupštini jednu stranku koja se ne bavi manjinama, a kao takva je ušla u predizbornu trku”, dodaje Klačar.
Od ukupno 113 aktivnih političkih stranaka u Srbiji, 69 je manjinskih partija.
Za osnivanje političke stranke potrebno je dostaviti 10.000 potpisa, dok je za osnivanje stranke nacionalne manjine propisano obaveznih 1.000 potpisa.
Klačar kaže da bi trebalo preispitati i broj potpisa potreban za formiranje političke partije, mada je to, smatra, u ovo trenutku teško očekivati.
“Očigledno je da trenutno, kada je reč o ključnim donosiocima odluka, nema saglasnosti oko toga da se cifra od 10.000 potpisa smanji. To, izgleda, nije ni nužno, jer ako pogledamo iskustvo od 2009, kada je zakon stupio na snagu, zapravo vidimo da u Srbiji broj stranaka raste i da smo mi već prešli granicu od 100 stranaka, što znači da su ipak političari našli neki modus da prikupe te potpise”, navodi Klačar.
Povodom slučajeva da politička stranka podnese 10.000 potpisa osnivača, što je predviđeno zakonom, ali se osnivačka skupština održi uz prisustvo deset delegata i najave nadležnih da će se razmotriti sve opcije u vezi sa obaveznim prisustvom delegata na osnivačkim skuštinama, Klačar je rekao da to u ranijoj praksi nije bilo tretirano kao ključno pitanje.
Navodi, međutim, da je dobro da se i te odredbe vezane za osnivačke skupštine preispitaju, kako bi se videlo da li je potrebno podići “lestvicu ozbljnosti” sa kojom se pristupa registrovanju političkih stranaka.
Dodaje da bi to pitanje trebalo razmotriti sa ciljem da se ne ograniči politički pluralizam, nego da se uozbilji politička scena i da se prosto zna da ako neko osniva političku stranku mora u startu da pokaže ozbiljnost.
“Te stranke će na kraju da se bore za glasove građana i na kraju krajeva neke od njih će sasvim sigurno i da uđu u parlament i onda je jako važno da mi imamo stranke koje su ozbiljne, jer one treba da artikulišu interese građana koji su za njih glasali”, smatra Klačar.
Kako je ranije izjavio ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, izmene i dopune Zakona o političkim partijama tretiraće dva pitanja – usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku i sprečavanje mogućnosti da se kod formiranja manjinskih partija, uz 1.000 potpisa, na jedan olakšani način formira stranka, a da se u njenom programu ne nađe ništa što tretira manjinska prava.
