STRAZBUR – Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su juče obiman predlog o izmenama Zakona o autorskim pravima u Evropskoj uniji, a kritičari smatraju da će tehnološki giganti snositi velike posledice, a da bi svako ko se oglasi na Internetu mogao da bude cenzurisan.
Kako navodi AP, predlog izmena odnosi se Zakon o autorskim pravima, koji je star 20 godina, a ukoliko izmene budu stupile na snagu, kompanije kao što su Epl, Fejsbuk i Gugl moraće da više plaćaju evropskim umetnicima i proizvođačima sadržaja, kao i da uvedu filtere koji će sprečiti da se njihov rad širi Internetom bez dozvole.
Pojedini predlozi su veoma kontroverzni, navodi agencija, dodajući da se radi o tome da će od stupanja izmena na snagu kompanije biti odgovorne za uklanjanje materijala zaštićenog autorskim pravima sa svojih platformi.
Još jedan kontroverzan deo zakona, kako navodi AP, odnosi se na to kako se informacije koje potiču od medija linkuju i citiraju širom interneta.
“Internet giganti imali su korist od sadržaja poreklom iz Evrope, plaćajući neadekvatan porez i prebacujući ogroman profit u SAD ili Kinu. Evropski parlament je odlučio da stane na kraj trenutnom digitalnom ”divljem zapadu””, rekao je predsednik EP Antonio Tajani.
AP ističe da su internet giganti vršili toliko snažno lobiranje, da je čak i nakon što su države članice EU podržale izmenr zakona, nije bilo sigurno da će one zaista biti izglasane u EP.
Pokrenuta je onlajn peticija koju je potpisalo više od pet miliona ljudi koji se protive izmenama zakona. Potpisnici, naime, smatraju da će izmene zakona dovesti do nefer cenzure na Internetu.
Izmene zakona bi trebalo da kompanijama uvedu pravnu odgovornost, tj. obavezu da se postaraju da sadržaj zaštićen autorskim pravima ne bude na njihovim platformama, uključujući i sadržaj koji postave korisnici platformi poput Fejsbuka i Jutjuba, izjavio je Gas Rosi, direktor globalne politike u neprofirnoj organizaciji “Javno znanje” koja se zalaže za otvoren i slobodan Internet.
Kompanije nisu uslovljene, ali će vrlo verovatno morati da uvedu filtere koji će prepoznavati zaštićen sadržaj i uklanjati ga.
Pristalice slobodnog Interneta kažu da ovakvi filteri stvaraju dva problema. Prvi je da će samo najveće kompanije poput Fejsbuka i Gugla imati novca da uvedu takve filtere i održavaju ih. Drugi problem je da ti filteri, kako navodi AP, sasvim sigurno neće biti u potpunosti precizni, te će razni sadržaji koji ne bi trebalo da budu uklonjeni, biti uklonjeni sa Interneta.
“Prosečan korisnik nije stručni poznavalac zakona o autorskim pravima. Većina korisnika verovatno neće tražiti pomoć. To će stvoriti stravičan efekat u mnogim situacijama”, rekao je Rosi.
Pristalice izmena zakona kažu da će one pomoći autorima sadržaja da dobiju kompenzaciju za svoj rad.
“Složili smo se o novim pravilima koja će uraditi potpuno suprotno od ubistva Interneta”, rekao je nakon glasanja nemački poslanik u EP Aksel Fos.
Gugl je saopštio da će predlog o izmenama zakona dovesti do pravne nesigurnosti i da će naškoditi kreativnoj i digitalnoj ekonomiji u Evropi.
Kompanija je kritikovala delove izmena zakona, poručivši da su “preterane” i da bi mogle da dovedu do uklanjanja video snimaka na JuTjubu u situacijama u kojima nije u potpunosti jasno ko polaže pravo na zaštićeni materijal.
Protiv izmena zakona protestovalo je više desetina hiljada ljudi širom Nemačke, dok je ispred parlamenta svirao francuski bend koji se zalaže za najavljene izmene.
“Ništa nije tako dobro kao besplatan ručak i zaista ne znam zašto bi Internet giganti trebalo da nastave sa besplatnim ručavanjem na naš račun”, izjavio je muzički producent iz Francuske Vali Badaru.
U Francuskoj, koju AP naziva čuvarem evropske kulture, vlada je pozdravila usvajanje predloga o izmenama.
“Poruka EU je jasna. Svako ko deluje na evropskom tržištu mora da poštuje naše zajedničko opredeljenje, bilo da su u pitanju autorska prava ili fiskalna pravila koja zahtevaju od američkih kompanija da plaćaju veći porez”, rekao je ministar kulture Francuske Frank Rister.
Lider liberalne grupe ALDE u EP Gaj Ferhofštat izjavio je da su pravila do sada bila većinski u korist američkih kompanija.
“Jedinu slobodu koju imate je da pošaljete svoje podatke američkim kompanijama koje to posle koriste za svoj profit. To je sve”, rekao je Ferhofštat uoči jučerašnjeg glasanja.
Zagovornici slobodnog Interneta u SAD ističu da bi izmene zakona mogle da umanje broj poseta na sajtovima medijskih organizacija i cenzurišu objave korisnika.
Autor i specijalni konsultant fondacije “Elektronski front” Kori Doktorov izjavio je da filteri često rade na osnovu “grubog prepoznavanja”.
“Filter bi mogao da ”uhvati” fotografiju i obriše je samo zato što se u pozadini nalazi autobus na kome je slika zaštićena autorskim pravom. Verovatno bi mogli da naprave i ribarske mreže koje hvataju svu tunu, pod uslovom da vas nije briga koliko delfina ulove u isto vreme”, prokomentarisao je Doktorov.
Agencija podseća da će izmene u svoje domaće zakonodavstvo morati da uvedu sve države članice EU, što će, smatraju, stvoriti prostor za pojedinačnu interpretaciju.
Za predlog zakona glasalo je 348, protiv su bila 274 poslanika, dok je 36 bilo uzdržano.
Evropska komisija pocela je ovaj proces pre dve godine u pokušaju da se zaštiti evropsko kulturno nasleđe i osigura da izdavači, emiteri i umetnici prime pravičnu naknadu od velikih onlajn kompanija, dodaje Rojters.
