BEOGRAD – Knjiga “Jasenovac” hrvatskog istoričara Ive Goldštajna u izdanju Akademske knjige predstavljena je večeras u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Goldštajn je rekao da ga je mnogo ljudi pitalo da li piše “Jasenovac” zbog revizionizma i čitavog niza negativnih stvari koje se događaju oko nas.
“Uvek im odgovorim da imam strast istraživanja i da kao istoričar obožavam da osvetljavam različite istine i detalje delova epohe. Sam sam izabrao Jasenovac kao temu za svoju knjigu” kazao je Goldštajn i dodao da je pre dve decenije bio svedok na suđenju jasenovačkom zapovedniku Dinku Šakiću.
“Pre godinu dana sam čitao svoj iskaz i danas bi kada mnogo više znam o Jasenovcu dao sebi solidnu trojku. Ništa netačno nisam rekao. Glavne teze tog svedočenja su zapravo tačne” kazao je Goldštajn.
Prema njegovim rečima, u Jasenovcu je stradao deo njegove familije.
“Ubijen je moj pradeda iz Tuzle i bratanci moga oca…Bratanci su ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Dakle, pišući ovu knjigu nisam bio samo istoričar profesionalac već sam imao ličnu potrebu da saznam šta su moj pradeda i braća poslednje videli u životu. Znimalo me je da li su pružili otpor svojim krvnicima” kazao je Goldštajn.
Za njega nema dileme da trauma vezana za stradanje u Jasenovcu traje već 74 godine.
“Nadao sam se da ću pisati ovu knjigu na kraju te traume, ali nespremnost socijalističke Jugoslavije i država nastalih posle njenog raspada da se suoče sa strašnim zločinima u Jasenovcu, produžavaju tu traumu sve do danas. Važno je upoznati dubinu zla u Jasenovcu da bi se uopšte mogle razumeti okolnosti u kojima su činjeni ti zločini. Upravo tome služe priče o golobradim momcima u uniformama koji se takmiče ubijajući nedužne ljude bez ideološke konstrukcije ili o prijateljima koji nakon nekoliko dana postaju dželat i žrtva” kazao je Goldštajn.
Kako kaže, popis žrtava Jasenovca zaustavio se na 83.000 stradalih.
“Naravno nakon obimnog istraživanja shvatio sam da na taj broj treba dodati 10 ili 20 odsto nestalih i nepopisanih žrtava. Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi i da bi se na nekoj stručnoj konferenciji sa tim složile i moje kolege istoričari u Beogradu”, kazao je Goldštajn.
Osim autora o ovoj specifičnoj monografiji i istorijskoj studiji govorili su istoričari Latinka Perović i Milan Koljanin.
Perović je naglasila da je Golštajnova knjiga zapravo štivo o paklu 20 veka.
“Bilo mi je jako teško da nakon čitanja knjige ”Jasenovac” pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje” kazala je Perović i dodala da je Ivo Goldštajn radio na Jasenovcu skoro 20 godina.
“Teško da je moguće zamisliti kraće vreme za nastajanje ovako važnog i temeljnog dela. Ovom knjigom autor je dao preciznu antropološku analizu jasenovačke tragedije. ”Jasenovac” ne bi bio totalna istorija bez međunarodne analize fašizma u Nemačkoj, Italiji i NDH, ali i okvira u kojem su isprepletani verski i nacionalni odnosi u Kraljevini Jugoslaviji pre Drgog svetskog rata.” kazala je Perović.
Milan Koljanin jedan od najznačajnijih poznavalaca holokausta u Srbiji kazao je da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine.
“Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudo istoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao. Ova studija ima poziv na dalja istraživanja i rasprave jer sigurno postoje pitanja koja nisu dobila odgovor. To je u samoj prirodi istorijske nauke”, kazao je Koljanin.
Dodao je da je pred čitaocima “Jasenovca” izuzetna galerija likova pri čemu su njihove kratke biografije čitljive.
“Zahvaljući tome dobija se celovita slika o nekoliko grupa. Ne samo o ustašama egzekutorima, već i o samim zatvorenicima. Čitaoci će otkriti i načine preživljavanja u ”Jasenovcu”. Organizovanje i soliradnost zatvorenika predstavljeni su na detaljan način” kazao je Koljanin.
Tanjug
