BEOGRAD – Javni beležnici su u toku 2018. godine prijavili Upravi za sprečavanje pranja novca 230 sumnjivih izveštaja, a od početka ove godine 87, rečeno je danas na konferenciji “Odluke o ograničavanju raspolaganja imovinom i isprave javnih beležnika kao dokazna sredstva u krivičnom postupku”.
Tim povodom ministarka pravde Nela Kuburović istakla je da su javni beležnici bitna karika u sprečavanju pranja novca jer imaju mogućnost da odbiju obavljanje određenog pravnog posla i prijave neregularnosti nadležnom organu.
“Prilikom procene rizika od investiranja prljavog novca, uočeno da se takav novac usmerava najčešće u investicione projekte i u nepokretnosti, zbog čega je i uloga javnih beležnika veoma značajna u sprečavanju takvog delovanja. To su i investitori prepoznali kao pozitivno, a to je i nešto što će se ceniti i na Doing biznis listi”, rekla je Kuburović otvarajući konferenciju.
Kuburović je dodala da će Ministarstvo pravde uvek biti tu da podrži javne beležnike i da nema prepreka da se nadležnosti javnih beležnika i dalje šire, pre svega u vanparničnoj materiji.
Predsednik Javno beležničke komore (JKS) Srbislav Cvejić rekao je da su u oblasti prometa nepokretnosti u kojoj javni beležnici sačinjavaju, odnosno potvrđuju i overavaju isprave, uočeni određeni problemi u praksi, koji se odnose na nepokretnosti koje nisu uknjižene, a koje su predmet tužilačkih naredbi o zabrani raspolaganja imovinom proisteklom iz krivičnog dela.
“Svesni smo da se dosta obaveštenja tužilaštva o donetoj zabrani raspolaganja dostavlja dostavljaju javnom beležniku prvenstveno opreza radi, ali postavlja se pitanje pravnog dometa takvog obaveštenja, s obzriom da je u nasem pravnom sistemu propisano da se sve mere u vezi sa nepokretnosti upisuju u odgovarajuće javne registre”, ukazao je Cvekić.
Prema njegovim rečima, javni beležnici se dovode u nezavidan položaj ako od tužilaštva dobiju obavestenje da postoji naredba o zabrani otuđenja nepokretnosti, a takva zabrana nije registrovana u odgovarajućem javnom registru.
Naglasio je da su za postupanje javnih beležnika od značaja činjenice koje su upisane u javni registar, kao što su registar sudskih zabrana koji vodi Agencija za privredne registre i katastar nepokretnosti, kojima se konačno stiču, prenose, prestaju i ograničavaju prava na nepokretnosti.
“U tom smislu bismo ukazali na neažurnost u registru sudskih zabrana.Najbolje bi bila izmena zakonskih propisa u ovoj oblasti što bi dovelo do povećanja pravne sigurnosti u pravnom prometu”, zaključio je Cvejić.
Na konferenciji su učestvovsli i predsednici apelacionih sudova u Beogradu i Novom Sadu Duško Milenkovićh i Novica Peković, koji su pohvalili su javne beležnike, ocenjujući da su značajno doprineli pravnoj sigurnosti.
Vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić rekla je da su javni beležnici na pravi način prepoznali svoju ulogu u sistemu, što potvrđuje i broj prijavljenih sumnjivih izveštaja u sprečavanju pranja novca.
U radnom delu Konferencije, o predistražnom i istražnom postupku, prikupljanju podataka, oceni prikupljenih dokaza, odlukama o zabrani raspolaganja imovinom, beležnicima su govorili zamenik Republičkog javnog tužioca i član Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Miljko Radisavljević, kao i Vlatko Božović, rukovodilac Odeljenja za organizovani kriminal u Jedinici za finansijske istrage MUP-a.
Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Maja Ilić iznela je detalje toka glavnog pretresa, predlaganja, izvođenja i ocena dokaza, isprava koje se odnose na pravni status imovine kao dokazna sredstva, odluka koje se odnose na ograničavanje raspolaganja imovinom.
Javni beležnici su danas imali priliku i da od savetnika u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova RS Mirka Šukovića saznaju više o obavezi vođenja evidencije i izveštavanja za predmete pranja novca i finansiranja terorizma.
Tanjug
