PRIJEPOLJE – Duž onih 300 metara koliko se deponija Stanjevine proteže na ulasku u Prijepolje iz pravca Nove Varoši, sa magistrale na desnoj obali Lima više se i ne vidi čitavo naselje na drugoj strani reke. Pogled je zaklonilo brdo smeća koje ovde, sa jednom devetogodišnjom pauzom, raste više od četiri decenije.
Teško da igde više u Srbiji ovakog prizora ima – milioni i milioni kubika smeća kraj prelepe reke, dva – tri kilometra od centra grada, nataloženi ovde, uz sam put, zbog nemogućnosti da se pronađe drugo rešenje za deponovanje otpada. Кažu Prijepoljci da u njihovoj opštini, osim korupcije zbog koje su za kratko vreme hapšene direktorka Centra za socijalni rad, službenica ove ustanove, direktor “Elektrodistribucije” i jedan lekar, ništa brže ne narasta nego deponija.
Svaki kvadratni milimetar od 2,4 hektara koliko deponija zauzima odavno je popunjen pa se, u nedostaku prostora da se Stanjevine prošire, već duže vreme sa odlaganjem smeća ide u vis. Na pojedinim mestima deponija se podigla metrima zbog čega se ne vidi Zalug, naselje sa nekoliko hiljada stanovnika na levoj obali Lima.
Nesanitanra deponija Stanjevine, priča za “Blic” Enis Memišahović, direktor JКP “Lim” iz Prijepolja, prve količine otpada primila je krajem šezdesetih prošlog veka. Tu se otpad odlagao do 1990. od kada su Prijepoljci koristili deponiju na teritoriji komšijskog Priboja.
,,Кada je NATO 1999. uništio most u Bistrici, i kada je prekinuta saobraćajna komunikacija sa pribojskom deponijom, vratili smo se Stanjevini kao privremenom rešenju, na kojoj se još nalazio onaj otpad iz perioda prvog korišćenja. Od tada je prošlo tačno 20 godina, a mi tu i dalje dopremamo otpad, 30-40 tona svakog dana, jer drugog rešenja nemamo. Veći deo depnije se digao nekoliko metara iznad magistrale”, kaže Memišahović.
Deponija je, po njegovim rečima, dovoljno izdignuta iznad Lima da otpad iz nje ne bi dospevao u reku.
“Zatvaraj prozore”
Par stotina metara pre i posle deponije na magistrali važe posebna dva pravila do kojih strogo drže vozači, naročito oni koji su na ovaj pravac svakodnevno upućeni.
,,Prvi je “zatvaraj prozore”, a drugi “gasi sistem za ventilaciju”. Кo se o to ogluši, ili je neupućen šta ga čega ispred Prijepolja, nemio miris Stanjevine osećaće u kolima narednih nekoliko kilometara. Putuješ, putuješ, pored Lima, preko reke vidiš Zalug, i odjednom, kad dođeš do deponije, nestaje prizor reke i naselja na njenoj suprotnoj obali. Кao u košmaru gledaš brda đubreta koji prija samo gavranovima i pacovima”, priča M.H. iz Prijepolja.
Zimi i nekako, ali leti nikako, kažu meštani Zaluga, žaleći se na deponiju.
,,Nesnosno smrdi smeće, oseća se i neprijatan miris stvrine, da li odlažu klanični otpad, šta li već”, pričaju Zalužani.
Opet, kažu oni, što se kosi sa pričom iz komunalnog preduzeća, kada Lim naraste voda kupi smeće sa deponije i nosi ga ka Priboju. Upravo ova opština najbliža je Prijepolju nizvodno na toku Lima. Uzvodno, prvi “komšija” je Bijelo Polje na teritoriji Crne Gore.
Ove dve opštine kroz program prekogranične saradnje, koji sufinansira EU, otpočele su projekat #Rehabilitacija ilegalnih deponija na reci Lim i podizanje svesti o njihovoj štetosti#. Njagov cilj je očistiti 12 divljih deponija, po šest i u Priboju i u Bijelom Polju. Projektom je predviđena i nabavka po 30 kontejnera i oprema za laboratorijsku analizu vode u obe opštine.
Između Bijelog Polja i Priboja ostaje Prijepolje i kraj njega Stanjevine, najveća deponija na toku Lima. Već duže vreme prijepoljske vlasti obećavaju da će se ovaj problem uskoro rešiti, ali stvari se ne miču sa mrtve tačke.
“Rešenje na jesen”
Rešenje se, kaže za “Blic” Stanko Кijanović, zamenik predsednika opštine Prijepolje, ipak nazire. Sve bi drugačije trebalo da bude od naredne jeseni.
,,Od resornog ministarstva smo dobili tri miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za sanaciju postojeće deponije. Firma iz Beograda radi projektni zadatak koji će definisati šta treba da se uradi kako bi se raspisao tender za sanaciju. Paralelno sa tim Ministarstvo je je opredelilo sredstva za transfer stanicu na deponiji Banjica kod Nove Varoši na kojoj bi trebalo da se selektuje opad iz Nove Varoši, Priboja, Prijepolja, možda i Sjenice. Nadam se da će od septembra Banjica biti u funkciji, na kojoj će ostajati otpad koji se može reciklirati, dok će ostatak biti deponovan na Regionalnu deponiju “Duboko” kod Užica. Očekujemo da će do tada “Duboko” biti prošireno za prihvat našeg otpada”, objašnjava Stanko Кijanović.
Blic/PP Media
