BEOGRAD – Verujemo da će se nacrt izmena Krivičnog zakona koje podrazumevaju uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece, naći pred poslanicima tokom zasedanja Skupštine u maju, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović.
Govoreći o novinama koje će krivični zakon pretrpeti, ona za Blic kaže da se najznacajnija promena odnosi na uvođenje nove kazne – doživotni zatvor, koja će zameniti dosadašnju kaznu od 30 do 40 godina. “Doživotni zatvor, pored toga, što će se odnositi na najsvirepija ubistva – ubistva dece i trudnica, uveden je za još pojedina krivična dela – u slučajevima silovanja, obljube nad nemocnim licem i detetom, obljube zloupotrebom položaja, a gde je nastupila smrt. Uvedena su i nova krivična dela, kao što je krivično delo napad na advokate, koji je rezultat rada zajedničke radne grupe Ministarstva pravde i Advokatske komore”, rekla je ministarka.
Kuburovićeva je dodala da su uvedeni i pojedini oblici krivicnih dela koja već postoje, a odnose se pre svega na proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga.
Uvodi se i posebna vrsta krivičnih dela, a to je kažnjavanje u slučaju da neko nudi na prodaju opijumska sredstva maloletnim licima u obrazovnim, vaspitnim ustanovama, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ministarka.
“Analizom rada sudova u prethodnih nekoliko godina, utvrđeno je da postoji blaga kaznena politika. Zaključeno je da osnovni sudovi u najvećem procentu izriču uslovne osude i to za krivična dela nasilje i za krivična dela, koja se tiču držanja droge. Smatrali smo da treba da se izvrši korekcija i da počinioci takvih dela moraju da dobiju adekvatne sankcije. U slučaju ponavljanja krivicnog dela, za lice koje je ranije osuđivano, ta okolnost treba da bude obavezno otežavajuća. Da ukoliko dođe do ponavljanja dela, sudija ne može da izrekne kaznu ispod zakonskog minimuma koji je propisan. Na taj način pokušavamo da takvi učinioci krivičnih dela budu adekvatno kažnjeni, a u isto vreme da takav nacin kažnjavanja ima i preventivni karakter”, navela je Kuburovićeva.
Komentarisući to što je predlog za izmenu Krivičnog zakonika koji podrazumeva kaznu doživotnog zatvora prihvaćen i zbog čega je po njenom mišljenju ova izmena bitna, ona navodi da se u javnosti toliko ne spominje, ali činjenica je da je Ministarstvo pravde još 2015. godine, kada su radene izmene i dopune Krivičnog zakonika, predložilo uvodenje doživotnog zatvora.
“Od tada već traje javna rasprava o tome da li treba uvesti ovu kaznu ili ne. Bilo je organizovano i više okruglih stolova na ovu temu. Međutim, broj potpisa koje je prikupila Fondacija ”Tijana Jurić” nikako nije mogao biti potcenjen jer ta inicijativa je verovatno predlog zakona koji nikad nije imao veću podršku građana. Čula su se različita mišljenja i kada je u pitanju uslovni otpust. Mi smo i tu pratili praksu i standarde država Saveta Evrope i opredelili smo se za princip uslovnog otpusta posle 27 godina. Samo za nekoliko krivičnih dela, onih najsvirepijih kao što su ubistvo dece ili trudnica, postojaće izuzetak od mogucnosti uslovnog otpusta”, navela je ministar.
Govoreći o zakonu o poreklu imovine, Kuburović kaže da je nacrt zakona o poreklu imovine još u fazi javne rasprave, iako je ona zvanično završena.
“Još se prikupljaju komentari, radna grupa treba da sumira ono što smo dobili u prethodnom periodu, zajedno sa onim što smo imali prilike da čujemo na nekim okruglim stolovima…Tako da će u skladu sa tim komentarima zakon biti dopunjen. Ono što je suština jeste da se početni koncept nece menjati, to ostaje poresko-administrativni zakon. Njime je predvideno da se vrši unakrsno ispitivanje imovine, utvrduje da li ste prijavili u skladu sa zakonom vašu celokupnu imovinu”, kaže ona.
Ministarka napominje da ukoliko postoji nesrazmera u vašoj stvarnoj imovini i onoj koju ste prijavili, u iznosu koji je predviden zakonom, očekuje vas visoka poreska stopa.
“Verujem da ce se i ovaj zakon tokom godine naći u skupštinskoj proceduri. Dugo se najavljivao i mislim da je vreme i da bude usvojen, kaže ona.
Dodaje da su pre desetak dana predstavljeni su rezultati prve godine primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
“Moram da istaknem da smo ponosni i na rad tužilaštava i na rad sudova jer imamo 448 osuđujucih presuda, odnosno preko 530 lica koja su osudena, i uglavnom su ti postupci pravosnažno okončani kaznom zatvora. Među tim licima ima i visokih funkcionera. Bilo je postupaka protiv sudija zbog primanja mita, trgovine uticajem. Postupci su se vodili i protiv direktora javnih preduzeća, pojedinih rukovodioca u organima samouprave, pomoćnika ministara… Upravo to pokazuje da je država spremna da se bori sa svakim vidom korupcije bez obzira ko je ucinilac. Tužilaštva, sigurna sam, postupaju u skladu sa dokazima koje poseduju, koji su im dostavljeni, bez obzira da li je reč o javnim funkcionerima ili ne”, kazala je ministarka pravde.
Tanjug
