BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od tri odsto, saopštila je NBS.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora iz domaćeg i medjunarodnog okruženja u narednom periodu.
Ocenjeno je da je inflacija čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom i da će tako ostati i u narednom periodu.
Medjugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, i u aprilu je iznosila 3,1 odsto, što je, prema proceni Izvršnog odbora, njen najviši nivo za ovu godinu.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija od maja imati silaznu tendenciju i da će se tokom prve polovine 2020. naći blizu donje granice ciljanog raspona, a potom započeti postepen povratak ka centralnoj vrednosti cilja. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su usidrena oko cilja od tri odsto i za godinu i za dve godine unapred.
“Oprez u vodjenju monetarne politike i dalje je potrebna, pre svega zbog kretanja u medjunarodnom okruženju. Nove protekcionističke mere i trgovinske tenzije povećavaju neizvesnost na medjunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Takodje, kretanje cene nafte na svetskom tržištu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje”, navela je NBS.
Dodaje se da usporavanje globalnog privrednog rasta i inflacije utiče na proces normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koji će biti sporiji od očekivanog.
Izvršni odbor je ocenio da je otpornost domaće privrede na eventualne negativne uticaje iz medjunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period.
“Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u četiri meseca ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vodjen domaćom tražnjom, odnosno investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku”, istakla je centralna banka.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. jula.
Beta
