BEOGRAD – Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražioca azila smatra da su poslednja dva ubistva maloletnih migranata povezana sa neizmirenim računima u kriminalnim aktivnostima, poput krijumčarenja, dugovanja novca i trgovine i upozorava da se maloletni migranti, bez pratnje roditelja moraju odvojiti od uticaja kriminalnih grupa u okviru sunarodnika i biti smešteni u poseban centar.
“Naravno, poslednju reč u svemu ovome ima policija i očekujemo da vidimo šta će istraga doneti u konkretnom slučaju. Ali mi znamo sa terena da je upravo regrutovanje maloletnika za obračune i za različite poslove krijumčara i kriminalaca praksa , tako da sve okolnosti za sada govore da je ovo bio jedan obračun između krijumčarskih lanaca koji ovde vlada”, kaže Đurović.
“Kriminalni lanci u koje su uključeni i migranti najviše regrutuju maloletne migrante bez pratnje iz svoje etničke grupe i iz svog okruženja, jer sa njima imaju uspostavljen odnos poverenja i kontakte i lako ih zloupotrebljavaju da prevode ljude preko granice, čak i da nose drogu”, kaže Ðurović uz objašnjenje da je logika da za maloletnike važe neki” lakši režimi krivične i prekršajne odgovornosti”.
On kaže da upravo ovaj slučaj može da bude opomena, da su maloletnici bez pratnje roditelja osetljiva grupa koja lako može biti zloupotrebljeni na njihovu štetu, a sutra i na štetu našeg društva
On smatra da odgovor naše države na slučajeve poput ovog jeste da pokuša da zaustavi komunikaciju između maloletnika sa svojim starijim sunarodnicima i takvim kriminalnim grupama, tako što će da izmeste iz kampova kolektivnog tipa kao što su Obrenovac i Krnjača.
On smatra da je potreban centar za maloletnike u kome bi se o njima vodila 24-časovna briga i to bi , kaže, država i sistem trebalo i obezbede – stručan, trajni nadzor i brigu što bi zaustavilo njihovo involviranje u kriminal.
“Bitno je takođe da ova deca budu u sistemu. Preko 227 maloletnika bez pratnje tražilo je azil samo u prva četiri meseca ove godine, a od toga svega 19 je podnelo zahtev za azil koji je još u postupku. Svi ostali su u nekom pravnom vakumu”, upozorava Đurović.
On ističe da je veliki broj dece podložan manipulisanju, jer je reč o dečacima koji su prošli veliki put i željni da se domognu zapada.
“Najčešće im to krijumčari i stavljaju u izgled, neke benefite koje mogu da dobiju na ovaj način. S druge strane naš utisak jeste da svi ovde očekujemo da oni prođu dalje. To koristimo kao izgovor da se ne pozabavimo ozbiljnije ovim problemom”, smatraa Đurović.
Prema njegovim rečima, najveća odgovornost je na centrima za smeštaj, Komesarijatu za izbeglice i centrima za socijalni rad i starateljstvo koji bi trebalo da brinu o maloletnicima i njihovoj adekvatnoj zaštiti.
“Kada je Srbija u ovakvoj situaciji kao tampon zona, kada ljudi ne mogu lako da nastave dalje, odmah cvetaju kriminalne grupe koje pre svega čine naši građani i to su neki prethodni kriminalci ili imaju neke veze sa kriminalnim miljeom”, rekao je on.
Đurović je zaključio da slični slučajevi postoje i u inostranstvu, pogotovo u zemljama koje imaju veliko migratorno-izbegličko iskustvo, jer tamo već postoje lokalne zajednice i razvijene kriminalne grupe samih migranata koji onda regrutuju maloletnike koje dolaze.
Tanjug /Foto :Tanjug – I. Ličina
