BEOGRAD – Sadašnji polumodel male mature kakvu želimo da imamo je donekle u redu, a velike je nikakav, menjaćemo sve pa će one srednjoškolcima da budu ulaznica za fakultet, kaže u razgovoru za Politiku ministar Mladen Šarčević.
Dodaje da je sadašnji koncept mature “bar utegnut” i da “ne dozvoljava muvanje”.
“Idemo dalje s tvrdom pričom, bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne. Navike moraju da se menjaju, u normalnim zemljama se onaj ko prepisuje na testu smatra prevarantom, a kod nas kažu: Vidi kakav je, ne dozvoljava detetu da prepiše”, objašnjava ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nedelju dana uoči završnog ispita, a na pitanje koje su mere preduzete da se spreči prepisivanje, odgovara da neće biti policije, ali da će doći svi inspektori s lokala i s republičkog nivoa, savetnici i načelnici školskih okruga.
Kaže i da digitalna forma mature omogućava mnogo viši nivo bezbednosti.
Napominje da je mladim maturantima presudno da odluče da li žele da studiraju ili da rade posle srednje škole, te da u skladu s tim treba da odluče, i prvom slučaju da idu u gimnaziju, a u drugom da biraju dualne smerove kojima će sebi obezbediti posao i platu , jer će, dodaje, firme da im daju naknadu za učenje kroz rad i kasnije će da ih zaposle.
Ministar objašnjava i šta donosi od 1. septembra novi jednosmenski rad osnovnih škola.
“To je ozbiljan i temeljan posao, koji podrazumeva i pravilnu ishranu dece, bezbednost i sport. Krećemo s pilot projektom koji obuhvata veći broj škola nego što ih Crna Gora ukupno ima. Planiramo da ga uvedemo u više od 1.200 osmoletki, a preduslov je bio da prebrojimo milione kvadrata školskog prostora, a posle sledi raspoređivanje novca u gradnju i obnovu. Stara strategija je predviđala desetogodišnje uvođenje jednosmenskog rada, a ako ga mi uvedemo za pet godina bićemo šampioni Evrope”, kaže ministar i poručuje da taj potez većina škola dočekuje u stanju spremnom za renoviranje, “s kablovima koji nikako ne mogu da podrže digitalizaciju”.
A na večito pitanje mogu li nastavnici da očekuju veće plate, Šarčević odgovara:
“Naravno, pod uslovima koji su povezani s novim sistemom raspodele plata i platnim razredima. Zakon koji to omogućava stupa na snagu u januaru 2020. Nas šest ministara i premijerka smo održali tri radna sastanka na kojima smo sve usaglasili i tehničke pripreme su u završnoj fazi. Ono što smo morali da menjamo je finansiranje naučnika, jer ono nije bilo usklađeno s platnim razredima, a ubuduće će i istraživači dobijati plate iz budžeta”, poručuje.
Konačno, na pitanje o nepravilnostima za koje je Ministarstvo utvrdilo da ih je bilo u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji, Šarčević objašnjava kako su se stvari odvijale, kako zbog autonomije koju je škola imala Ministarstvo nije moglo da smeni nadležne, ali dodaje da su se sada stvari promenile, da je škola ušla u sastav akademije za Rasinski okrug, te da sadašnji koordinator koji je inače pravio prekršaje sigurno to neće ponovo biti, ili, kako tvrdi, on neće više biti ministar prosvete.
Tanjug
