BEOGRAD – Inicijativa da se promeni Zakon o radu i omogući stalni radni odnos do 70. godine života naišao je na negativne reakcije sindikata, jer se sužava šansa za zaposlenje mladih, dok poslodavci smatraju da se treba zalagati za što liberalniji pristup u kome poslodavac i zaposleni sami ugovoraju svoj odnos.
Na savetovanju pravnika u Budvi preneto je da postoji incijativa za izmenu zakona tako da se omogući produžetak radnog veka za one koji to žele do 70. godine života.
Iza inicijative stoje eminentni stručnjaci, pa će biti upućena nadležnim ministarstvima.
Predlog ne zadire u mogućnost da se starosna penzija može ostvariti sa navršenih 65 godina života i 15 godina staža.
Sindikat “Sloga” je ocenio da je inicijativa “političkog, a ne ekonomskog karaktera”, da “ide” bez kvalitetne rasprave i stručnog mišljenja, da ide na ruku rukovodiocima u javnim i državnim preduzecima, a na štetu mladih.
Potpredsednik Saveza Samostalnih sidnikata Srbije (ŠS) Duško Vuković rekao je da iza predloga stoji mali broj stručnjaka, te da je “opšte mišljenje da je dovoljno da se sa 65 godina ide u penziju”.
“Postoje mnoge delatnosti u kojima je jako teško raditi ne samo fizički, nego i psihički, imajući u vidu razvoj tehnologije, opterećenje i stres, da bi zaista trebalo da imamo tu jednu civilizacijsku prednost da doživimo i živimo ”treće doba” i da u penziji uživamo, jer smo za nju izdvajali 40 ili 45 godina”, kaže on.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da se poslodavci “zalažu za što liberalnije, odnosno slobodnije odnose između sveta rada i sveta kapitala”
“To bi trebalo da bude ugovorni odnos između poslodavca i zaposlenog. Zavisi od situacije, nekad je to korisno, nekad nije – ali to bi trebalo da bude stvar njihovog dogovora”, kaže on i dodaje da kada radnici i poslodavci nađu najbolji interes – onda ga ima i država.
Docent na fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta Union – Nikola Tesla Vesna Stanojević je za Politiku objasnila da bi modaliteti rada pored punog radnog vremena mogli da budu i pola radnog vremena, rad od kuće i neki drugi.
“Ako bi radio polovinu radnog vremena do 70, drugi zaposleni ili neki novozaposleni radnik mogao bi da radi drugu polovinu radnog vremena”, rekla je ona i dodala da bi to “omogućilo novo zapošljavanje kadrova, ali i povećalo mogućnost prenosa iskustva, znanja i veština, sa starijih na mlađe”.
Duško Vuković iz ŠŠ objašnjava da bi upravo usvajanje ovakvih predloga onemogućilo mladima “da brzo dođu u dostojanstvene uslove rada, budu zaposleni na neodređeno vreme i zamene tu stariju generaciju”.
“Argument da do 70. treba da prenosite iskustvo mislim da nije u redu, jer onaj ko je dovoljno iskusan, ima dovoljno znanja i afiniteta da to prenese, ima i dovoljno vremena da to uradi i do 65. godine”, kaže Vuković i dodaje da se produženjem radnog veka ne sprečava odlazak mladih iz Srbije.
Iz sindikata Sloga poručili su da se “Srbija ozbiljno suočava sa gubitkom kvalitetne i stručne radne snage gotovo u svim tržišnim sferama, a težnja većine mladih je da po završetku odu” i ocenili da bi Vlada i Skupština Srbije trebalo da se bave problemima povećanje plata i podizanja standarda građana, “a ne donošenjem još jednog u nizu oktroisanog zakona koji većinu gradana ove zemlje stavlja u podanicki položaj”.
Atanacković u ime poslodavaca smatra da bi se usvajanje ovakvog predloga “sigurno u nekom broju negativno odrazilo na zapošljavanje mladih”.
“Međutim, postoje velike razlike u ocenama oko toga ko radi, šta radi i sa kojom stručnom spremom i koliko je on neophodan i dalje da radi posle 65. godine, a sa druge strane treba otvoriti prostor za mlade u nekim drugim domenima”, smatra on.
Prosečna zarada u Srbiji je 54.000 dinara, medijalna prosečna zarada je 40.000 dinara, što znači da je prima do 50 odsto zaposlenih u Srbiji dok je vrednost “potrošačke korpe” – preko 70.000 dinara, a ti podaci govore zašto mladi odlaze iz Srbije, kaže Duško Vuković i dodaje da bi trebalo nešto da se uradi na povećanju zarada, omogućiti bolje uslove rada, mladima da dođu do stana, ovde osnuju porodice i tako utiču na ekonomiju Srbije, “a ne da se oslanjamo na stariju generaciju”.
