PODGORICA – Svedok saradnik u slučaju za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, u oktobru 2016. godine, Saša Sinđelić, nije podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) zahtev za međunarodnu zaštitu.
Iz MUP-a su agenciji MINA kazali da je, u skladu sa Zakonom o međunarodnoj i privremenoj zaštiti stranaca svaki stranac, nakon izražene namere, kod Sektora granične policije, dužan da podnese zahtev za međunarodnu zaštitu Ministarstvu, u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od 15 dana.
Sinđelić se, kako su naveli iz MUP-a, nalazi pod posebnim režimom nadzora i zaštite kojem podležu svi stranci koji pristupe u Crnu Goru i izraze nameru da će podneti zahtev za međunarodnu zaštitu MUP-u.
Inače, kada je Sinđelić dobio status svedoka saradnika u potupku nazvanom “državni udar”, hrvatski i podgorički medii su objavili da je reč o čoveku koji je u Hrvatskoj 2012. pravosnažno osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva Mirka Fotesa 2002. godine, kao i zbog krađe njegovog traktora.
Presuda je postala pravosnažna, što se moglo videti iz dokumenata koje su mediji objavili, a reč o presudi donetoj u Vukovaru 28. februara 2012.
Od dana ubistva za koje se tereti, Sinđelić je bio u bekstvu.
Iz crnogorskog MUP-a, kako je preneo portal RTCG, kažu da “bez obzira o kojem licu se radi, pravo azila je ustavno pravo, propisano članom 44 Ustava Crne Gore da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, jezika, vere ili pripadnosti nekoj naciji ili grupi ili zbog političkih uverenja može da traži azil u Crnoj Gori”.
Prema objašnjenju MUP-a Zakonom o međunarodnoj i privremenoj zaštiti stranaca propisana su načela, uslovi i postupak za odobravanje međunarodne i privremene zaštite stranca koji traži međunarodnu zaštitu, prava i obaveze stranca koji traži međunarodnu zaštitu, kao i uslovi i postupak za poništenje i prestanak azila.
Navodi se da postupak po zahtevu za međunarodnu zaštitu, kao i poslove prihvata i smeštaja stranca koji traži međunarodnu zaštitu vrši MUP.
“U postupku po zahtevu za međunarodnu zaštitu utvrđuju se uslovi koji se odnose na razloge, dela i učinioce progona, odnosno ozbiljne nepravde, kao i na postojanje zaštite od progona i ozbiljne nepravde u zemlji porekla”, kazali su iz MUP-a.
Prema njihovim rečima, razlozi progona mogu biti rasa, vera, nacionalnost, političko mišljenje ili određena društvena grupa.
“Nakon svakog sprovedenog ispitnog postupka i saslušanja o svim činjenicama i okolnostima koje su bitne za postupak odobravanja međunarodne zaštite, utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza donosi se odluka po zahtevu”, navode iz MUP-a.
Oni su rekli da je krajnji rok za odlučivanje po zahtevu 21 mesec od dana podnošenja zahteva za međunarodnu zaštitu.
