PARIZ – Francuska štampa ističe da “uklanjanje zategnutnosti” u odnosima sa Srbijom predstavlja bitan cilj sutrašnje posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Francuski medji napominju da će glavne teme biti i “osetljivo pitanje” može li Srbija računati na članstvo u EU, problemi odnosa s Kosovom i osetno jačanje ekonomske saradnje, a možda i sporazum s francuskom firmom Alstom o gradnji metroa u Beogradu.Pariski nedeljnik Ekspres najavljuje sutrašnju posetu francuskog predsednika ocenom da će odnosi Srbija-Kosovo biti u središtu pažnje i podvlači da su “zategnutosti porasle kad je Kosovo krajem 2018. uvelo carine od 100 odsto na uvoz srpskih proizvoda”.
Francuski mediji mahom prenose i izveštaj agencije Frans pres u kojem se predočava da je uz posredovanje EU vodjeni dijalog Beograd-Priština mesecima zakočen i dodaju da su nastojanja Berlina i Pariza da se tu napravi zaokret zatajila i “nikakav napredak nije na vidiku”.
“I mogućnost da se sukob reši razmenom teritorija je i dalje bez izgleda” i, kako se stavlja do znanja, “Pariz je otvoren za to, dok se protivi Berlin koji strahuje da bi se time otvorila ‘Pandorina kutija’ nacionalizama”.
Ekspres, Uest-Frans i Figaro naglašavaju da je “tugaljivo pitanje i težnja Srbije da postane članica Evropske unije, prema čemu je Pariz i dalje oprezan”.
Ovi mediji navode objašnjenje Jelisejske palate da “predsednik Makron podržava evropsku perspektivu Balkana, ali istovremeno predočava da će članstvo uslediti tek kad se prethodno EU preustroji, što su Srbi veoma dobro razumeli”.
Jelisejska palata, dakle predsednik Makron, kako podvlače ovi izvori, smatra da je “delovanje EU usporeno jer teško funkcioniše sa 28 članica i zato u ovom času nije u stanju da u svoje redove ugradi nove članice”.
Ekspres takodje ukazuje na to da su “odnosi Francuske i Srbije bili obeleženi nizom incidenata poslednjih godina” i, kao i još neki mediji, ukazuje na “promašaj francuskog protokola” prilikom obeležavanja stogodišnjice primirja 1918, kad je srpski predsednik Aleksandar Vučić smešten na “tribinu u drugom planu”, a kosovski predsednik Hašim Tači na glavnu tribinu.
Krupan nesporazum je bio, kako se navodi, i kad je francuski sud 2017. odbio da Beogradu izruči uhapšenog kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine.
I, s tim u vezi, ukazuju mediji, predsednik Makron treba da svečano otkrije obnovljeni spomenik s natpisom “Volimo Francusku kao što je ona nas volela”, koji je u decembru premazan crnom bojom.
List Uest-Frans takodje podseća da je u odnosima Francuske sa Srbijom bilo “više promašaja”, dok dnevnik Figaro naglašava da su ti incidenti izazvali veliko nezadovoljstvo u Srbiji.
“Ovo hladjenje ljubavi”, kažu francuski mediji, “propraćeno je i slabim ekonomskim vezama, iako je (francuska kompanija) Vansi nedavno dobila koncesiju za aerodrom Beograd i Alstom je u igri da dobije projekat beogradskog metroa…ali je tu u konkurenciji s jednom kineskom kompanijom”.
U izveštajima se primećuje da je “Balkan važan deo ‘Novog puta svile’, mega projekta Kine za jačanje njene svetske ekonomske moći” i dodaje da su “Kinezi poslednjih desetak godina u tome bili veoma delatni, dajući pozajmice s niskim kamatama i time konkurisali evropskim firmama”.
Beta
