BEOGRAD – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević izjavio je danas da je jedna od važnih novina Predloga izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini uvođenje mehanizama za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta.
Ðorđević je objasnio da se nadležnim organima omogućava da donesu akte kojim nalažu, na primer vlasnicima internet sajtova, da uklone nedopušteni sadržaj, među kojima je govor mržnje, u toku od dva radna dana.
Ukoliko to ne učine, pravna lica će novčano biti kažnjena sa 100.000 dinara do 1,5 miliona dinara pravno lice, a preduzetnici od 10.000 do 300.000 dinara.
“Novina je što se slanje komercijalnih poruka, kao što su sms i mejl, kao kanala kojim trgovci promovišu svoju robu, omogućava samo uz prethodni pristanak potrošača kome je takva vrsta poruke namenjena”, rekao je Ðorđević.
On je dodao da se slanje neželjenih poruka elektronskim putem, sa aspekta potrošačkog prava smatra “nasrtljivom nepoštenom poslovnom praksom”.
“Slanje komercijalnih poruka mimo saglasnosti osobe kojoj je upućena, izmenama zakona je takođe prekršajno sankcionisano, fiksnom kaznom od 100.000 dinara za pravno lice, odnosno 20.000 dinara za preduzetnika”, rekao je Ðorđević.
Prema njegovim rečima, izmenama Zakona se propisuje i obaveza čuvanja podataka (IP adrese) o korisniku usluge informacionog društva minimum 30 dana nakon prestanka pružanja te usluge.
“Ova obaveza se odnosi na prenosnike, na primer, vlasnike raznih onlajn platformi preko kojih drugi trgovci oglašavaju svoje proizvode i veoma je značajan mehanizam za utvrđivanje odgovornosti za sadržaj poslatih poruka”, rekao je on.
Kako kaže, u narednom periodu će biti efikasnija kontrola subjekata koji elektronski posluju jer će inspekcijski organi preko obaveze čuvanja IP adrese moći lakše da dođu do pravog objavljivača sadržaja, a kroz uvođenje prekršajnih naloga nadzor će biti efikasniji.
Ðorđević je ukazao da se izmenama Zakona omogućava i prekogranično pružanje usluga informacionog društva tako da će danom stupanja u EU domaći pružaoci registrovani u Srbiji moći pravno da se nastanjuju u zemljama članicama EU pod jednakim uslovima, kao i obrnuto.
