MITROVICA – Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu obeležilo je danas 21. godišnjicu otmice više od 35 srpskih civila u selima Retimlje i Opteruša, u opštini Orahovac. Parastosom i u Velikoj Hoči obeležena godišnjica.
U znak sećanja na masovna kidnapovanja i ubistva tragediju srpskIh žitelja Retimlja, Opteruše, Orahovca, Velike Hoče i Zočišta, u periodu od 1998. do 2000. godine, služen je parastos i održana je svečana akademija u Velikoj Hoči.
Pored članova porodica, vence su položili i članovi Udruženja kidnapovanih i nestalih, koji su zatražili da se pronađu počinioci i rasvetle sudbine kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu.
Parastosom ispred spomenika kidnapovanim i ubijenim Srbima u Velikoj Hoči obeležena je 21. godišnjica od stradanja 84-oro Srba u Orahovačkoj Opštini. Parastosu je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi koji su nosili fotografije ubijenih članova porodice.
,,Cela porodica mi je stradala, braća moja’’.
,,Drugog avgusta 1999. godine ubijen mi je otac i brat je kidnapovan. Otac znam gde je sahranjen, a o bratu ni dan danas ne znam ništa, ni gde je ni šta je sa njim. Svi se mi nadamo nečemu, nadamo se da će nekada biti i neke istine, da se dokaže i da nam se kaže’’, Istakao je Milenković Budimir.
Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu Milorad Trifunović istakao je da se još uvek traga za 1654 nestalih.
,,Ne znam da li da budemo srećni što smo mogli da im podignemo ovaj spomenik, pronašli smo ih, njihove kosti, znamo njihova obeležja i imena, znamo gde da položimo cveće i upalimo sveću, ali šta je sa još 1654 nestalih na Kosovu. O njima ne znamo ništa’’.
,,Svi oni koji bi trebalo da po službenoj dužnosti učestvuju u rastvetljavanju sudbina, u pronalaženju kidnapovanih i nestalih su pali na ispitu jer nisu odradili ono što je trebalo. Prosto je neverovatno da toliko ljudi, međunarodne snage ne mogu da dođu do onoga što sve nas bolno opterećuje i što nam iz dana u dan gubi nadu da će jednog dana biti rasvetljene sudbine kidnapovanih i nestalih’’, kazao je Dragiša Murganić, Sekretar crvenog krsta.
Nakon parastosa i polaganja venaca, u Domu kulture je održana i akademija posvećena ubijenim i kidnapovanim Srbima. Predsednica Udruženja kidnapovanih i nestalih lica Nataša Šćepanović je istakla da se iz godine u godinu zahteva da sudbina nestalih i ubijenih Srba u Opštini Orahovac bude rasvetljena, ali da još uvek nema pomaka.
,,Ova zemlja je natopljena krvlju naših najdražih što predstavlja doživotnu tugu i bol, ali i gubitak za generacije koje dolaze. Zato ta činjenica ne sme nikada da se zaboravi, zločinci se moraju pronaći, osuditi i kazniti’’.
,,Ovde smo u znak sećanja na tragediju srpskog stanovništva, žitelja Retimlja, Opteruše, Orahovca, Velike Hoče, Zočišta. Nasilno otimanih iz zagrljaja majki, očeva, supruga, sestara. Ovde smo u znak sećanja na sve one oplakanih od svojih najbližih, stradalih na kućnom pragu’’, rekao je Borislav Tajić, Pomoćnik direktora kancelarije za KiM.
Od 1998. do 2000. godine na području Opštine Orahovac stradalo je 84 Srba, dok se 24 osobe još uvek vode kao nestale.
I posle dve decenije, porodice žrtava nisu dočekale pravdu, a srpski ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da Srbija nikada neće zaboraviti na zločine i da će država insistirati na pronlaženju počinilaca tih zločina.
“U aktuelnom političkom trenutku, evidentno je da Srbija čini sve da se pitanje Kosova razreši kroz kompromis koji ne može da bude da jedna strana u dijalogu, koga nažalost trenutno nema, dobije sve, a druga ne dobije ništa,”- rekao je Ružić na obeležavanju godišnjice u Spomen sobi.
Kaže da državno rukovodstvo predano radi svih ovih godina ne samo na implementaciji Briselskog sporazuma, nego i na tome da, pitanje KiM vrate na pijedestal interesovanja u međunarodnoj političko areni.
Podvukao je da nijedan zločin ni na Kosovu i na prostorima bivše Jugoslavije ne sme biti zaboravljen, dodajući da država ne sme i neće dozvoliti da se na pijedestal “podižu neka stratišta, a zaboravljaju srpske žrtve”.
“Za Srbiju su sve žrtve iste, nemaju bilo kakav nacionalni prizvuk, ali je važno i da se naše žrtve poštuju i da se ovi oteti civili ne zaborave i država mora da istraje u tome da se žrtve nađu i da se počinioci sankcionišu”, naglasio je Ružić.
Obeležavanju je prisustvovao i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović koji je kazao da su letnji meseci 1998. i 1999. godine bili meseci stradanja i najvećih žrtava srpskog stanovništva zbog toga što su, navodi, bili Srbi i ostali na svojim ognjištima.
Ističe da nijedan sud do sada – Umnikov, Euleksov, kosovskih institucija, Haški tribunal nije dao nijedan odgovor za nestale i ubijene žrtve.
“Nadam se da će Specijalno tužilaštvo u Hagu, gde se vode i ovih tridesetak pozvanih pripadnika OVK na razgovore i svedočenja, dati neke rezultate. Takođe, insistirali smo da jedan od predmeta koji moraju da otvore jesu zločini u opštini Orahovac,”- naveo je Odalović.
Odalović je naglasio da se još uvek traga za 570 nestalih Srba i nealbanaca, dodajući da Komisija traži i nestale kosovske Albance jer je to civilizacijska i humanitarna obaveza.
Tokom i nakon oružanog sukoba, koji se vodio od 17. do 25. jula 1998. godine na teritoriji opštine Orahovac, između vojnih i policijskih snaga Srbije i Jugoslavije sa jedne strane i Oslobodilačke vojske Kosova, sa druge strane, počinjeni su zločini i nad srpskim civilima.
Napad OVK na Orahovac dogodio se 17. jula, a napad na sela Retimlje i Opterušu 18. jula, te se ovaj datum obeležava kao dan sećanja na ubijene srpske civile na području opštine Orahovac.
U oružanim napadima OVK na Orahovac i okolna sela Retimlje i Opterušu 17. i 18. jula, ubijeno je petoro civila: Aleksandar Majmarević, Borivoje Simić, Jagoš Filđokić, Vekoslav Kazić i Anđelko Kostić.
Više desetina civila, pretežno Srba ali i Roma, odvedeno je i zatočeno u zgradu bivše policijske stanice u Mališevu, kao i u jednu albansku kuću u selu Semetište u opštini Suva Reka.
Zahvaljujući najviše naporima Međunarodnog crvenog krsta, oko 60 osoba je oslobođeno, uglavnom žena i starijih muškaraca, a nestalo je 36 Srba, tri Roma i jedan Crnogorac.
Posmrtni ostaci najvećeg broja žrtava pronađeni su u masovnim grobnicama Volujak kod Kline i u mestu Mališevo kod Orahovca.
U aprilu 2005. godine, iz masovne grobnice u selu Volujak ekshumirani su posmrtni ostaci Banzić Spasoja, Božanić Božidara, Božanić Mladena, Božanić Nemanje, Božanić Novice, Burdžić Miodraga, Burdžić Spasoja, Ðorić Ðorđa, Kostić Dimitrija, Kostić Lazara, Kostić Miodraga, Kostić Miroljuba, Kostić Mladena, Kostić Nebojše, Kostić Srećka, Kostić Svetislava, Kostić Todora, Kostić Vekoslava, Kostić Vitomira, Kostić Živka, Kostić Saška, Nikolić Cvetka, Nikolić Rajka, Patrnogić Duška, Simić Sretena i Stanojević Krste.
U maju 2005. godine u masovnoj grobnici pored bolnice u Mališevu, pronađeni su posmrtni ostaci Baljošević Đorđa, Baljošević Saše, Baljošević Tomislava, Ðinović Dušana, Dolašević Duška, Čabarkapa Čede, Stanojević Aleksandra, Vitošević Srđana i Vitošević Srećka.
Na groblju Dragodan kod Prištine ekshumirani su: Isaku Azem, Isaku Visar i Tomić Svetozar.
U blizini Glogovca ekshumiran je Hamza Agron. Telo Mladena Kostića još uvek nije pronađeno.
Na groblju Orlovača sahranjeni su posmrtni ostaci najvećeg broja žrtava, među kojima su članovi porodice Kostić i porodice Nikolić.
Radio Kontakt plus
