BEOGRAD – Od 1. januara sledeće godine, kada počne primena novih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju dužnik, vlasnik nepokretnosti više neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivrednosti.
Takođe, zakonskim izmenama predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece – tako što će po prvi put biti izuzeta od izvršenja sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.
Ovo su najvažnije novine Zakona o izvešenju i obezbeđju koje je u petak usvojila Skupština Srbije, a koje imaju za cilj poštovanje načela srazmere, i sprečavanje unovčavanja imovine dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatelnog ili nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja.
Izmene zakona predvidele su i promene zaštićenog iznosa za naplatu potraživanja, u cilju jačanja socijalne komponente Zakona i zaštite ekonomski slabih slojeva stanovništva.
Kada je reč o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, od sledeće godine izvršenje će moći da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine) odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine (umesto polovine).
Takođe, izvršenje na zaradi, plati ili penziji radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja moći će da se sprovede samo do polovine primanja.
Kada je o penziji reč, izvršenje se može sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, odnosno desetine kada je reč o minimalnoj penziji (umesto polovine).
Izmenama ZIO predviđeno je da će se javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika pored propisanog, važećeg sistema, sprovoditi i u obliku elektronskog javnog nadmetanja počev od 1. marta 2020. godine, dok će se elektronska aukcija isključivo sprovoditi počev od 1. septembra 2020. godine.
Tako će prodaja nepokretnosti u izvršnom postupku ubuduće biti potpuno anonimna i automatizovana, kroz elektronsku platformu za javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari (e aukciju).
Elektronska platforma funkcionisaće tako da ni javni izvršitelj, ni sud neće znati ko je zainteresovan za kupovinu, što znači da će ponuđač biti anoniman.
Drugi segment automatizacije izvršnog postupka tiče se uvođenja elektronske oglasne table, koja će biti uspostavljena kao javni registar.
Naime, na internet prezentaciji svakog suda opšte ili posebne nadležnosti u Srbiji, unošenjem ličnih podataka, građani će moći da provere da li im se dostavlja bilo kakav akt ili odluka koji potiču iz izvršnog postupka.
Razlog ove izmene je praktične prirode, kažu autori zakonskih izmena, ukazujući da će na ovaj način strankama biti znatno jednostavnije i dostupnije da se informišu putem elektronske oglasne table.
Izmenjeno je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeta od ove mogućnosti, bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.
Izmenama ZIO duplo su produženi rokovi zastarelosti za gonjenje javnih izvršitelja.
Subjetivni rok koji se računa od dana saznanja za učinjenu povredu – povećan je sa šest meseci na godinu rana i objektivni rok koji se računa od dana učinjene povrede – sa godinu na dve godine.
Takođe, propisano je da ne može teći zastarelost vođenja disciplinskog postupka za vreme dok se vodi upravni spor radi poništavanja rešenja o disciplinskom kažnjavanju javnih izvršitelja, a povećan je i rok zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka sa godinu na dve godine.
Novine predviđaju i zabranu nagomilavanja troškova za dužnike, pa se uvode nova pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenje za potraživanja koja su mogla biti obuhvaćena jednim predlogom za izvršenje ili u slucaju „cepanja“ potraživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka.
U svim ovim slučajevima, izvršni poverioci mogu svoje pravo ostvariti u jednom izvršnom postupku, pa čak i da to ne učine (nego namirenje ostvaruju u više postupaka) imaće pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak.
Pored toga, novine u zakonu će omogućiti značajno manje troškove u tzv. „budžetskim“ predmetima u kojima se kao izvršni dužnik oznacava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici.
Naime, u ovim slučajevima, pre predloga za izvršenje izvršni poverilac će biti dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljnim namirenjem obaveze.
Autori zakonskih izmena, ukazuju da će smanjenje troškova u svim ovim predmetima ogledati i u smanjenju naknada za javne izvršitelje i to kroz izmene Javnoizvršiteljske tarife.
Izvršitelji će posebno biti dužni da vode računa o poštovanju načela srazmmere, tako što će najpre, prilikom izbora izmedu više sredstava i predmeta izvršenja, po službenoj dužnosti voditi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni.
Podršku izradi teksta izmena i dopuna zakona, kao i sprovođenju javne rasprave dali su EU projekat “EU uz pravo – podrška za Poglavlje 23” i USAID-ov projekat “Vladavina prava”.
