MOSKVA – Požari u Sibiru se ne smanjuju, već postaju sve jači i sve se više šire uprkos intervenciji ruskih vazduhoplovnih snaga, upozorio je ove nedelje Grinpis Rusija.
Ta grupa za zaštitu životne sredine navodi i da se područje šumskih požara u Sibiru i dalje širi, iako guverner Krasnojarska Aleksandar Us tvrdi da je u njegovom regionu došlo do radikalne prekretnice u borbi protiv požara.
Ekspert za požare Grinpisa Anton Beneslavski istakao je za Juronjuz da je veličina požara tolika da je sada teško upravljati njime.
On je dodao je da situacija može biti potencijalno opasna za lokalno stanovništvo, jer bi požari mogli nepredvidivo da krenu prema naseljenim područjima.
Čak i izdaleka, izlaganje dimu može predstavljati opasnost po zdravlje, rekao je ovaj stručnjak.
Prošle nedelje rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove vazduhoplovne snage u četiri dana ugasile požare na 753.000 hektara u Sibiru, dok su ekolozi opisali požare kao ekološku katastrofu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je u sredu ruskoj vojsci da učestvuje u gašenju požara u Sibiru.
“Na stotine ljudi su pogođene efektima dima”, rekao je zamenik ministra za vanredne situacije Aleksandar Čuprijan, koji je u nedelju stigao u region Irkutska radi koordinacije operacija gašenja požara.
Vanredno stanje proglašeno je u pet regiona kao odgovor na požare u kojima je izgorelo više od milion hektara šuma, a najteže pogođeni regioni su Jakutija i Krasnojarsk.
Dok ekološke grupe, poput Grinpisa, opisuju dogadaj kao “ekološku katastrofu”, ruske vlasti su zauzele manje drastičan pristup – ruska Federalna agencija za šumarstvo navela je prošle nedelje da požari ne predstavljaju “pretnju ljudskim naseljima i ekonomskim objektima” i da predviđeni troškovi njihovog gašenja premašuju projektovanu štetu koju bi mogli da prouzrokuju.
Više od milion ljudi do sada je potpisalo peticiju da se proglasi vanredno stanje na celoj teritoriji Sibira i da se učini više na gašenju požara.
Šumski požari rezultiraju smanjenjem nivoa podzemnih voda i mogućom nestašicom pijeće vode, izazivaju respiratorne poteškoće kod ljudi i životinja i ugrožavaju različite vrste faune i flore, navodi se u peticiji.
U međuvremenu, korisnici društvenih medija koji žive u gradovima zahvaćenim dimom objavljuju sadržaje koji pokazuju lošu vidljivost i razgovaraju o poteškoćama sa disanjem.
Požari u tajgi besne svake godine, ali ovoga leta su dosegli neviđenu veličinu i snagu.
Sibirski požari ispuštaju više od 166 metričkih tona ugljen dioksida (CO2) – gotovo koliko ga 36 miliona automobila emituje godišnje.
Požari u sibirskim šumama su posebno opasni za klimu jer su izvor crnog ugljenika koji se taloži na arktičkom ledu i ubrzava njegovo otapanje, naveo je Grinpis Rusija.
Tanjug /Foto :Pixabay
