BEOGRAD – Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je rad na dostizanju rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena jedan od preduslova za ukupan razvoj Srbije.
“Rodna ravnopravnost nije samo osnovno ljudsko pravo, već i neophodnost za stvaranje mirnog, prosperitetnog i održivog sveta. Jednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, dostojanstvenom radu i zastupanju u političkim i ekonomskim procesima donošenja odluka, preduslov je za stvaranje povoljnijeg ambijenta za dostizanje punih ličnih i profesionalnih potencijala celokupnog stanovništva”, rekao je Dačić.
Na medjunarodnoj konferenciji “Žene lideri i održivi razvoj – istinski ravnopravne”, Dačić je ocenio da se prisustvo žena u javno-političkom životu Srbije iz godine u godinu povećava.
“Od 250 narodnih poslanika i poslanica 38 odsto su žene, četiri su ministarke u Vladi, a i na mestima predsednice Vlade i predsednice Narodne skupštine nalaze se žene”, rekao je Dačić i istakao da žene upravljaju i značajnim brojem preduzeća.
Podsetio je da podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je broj muškaraca i žena koje žive na selu poprilično izjednačen, ali i da su žene vrlo posvećene i angažovane na seoskim domaćinstvima, iako je u odnosu na muškarce tek svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, neretko kao jedina moguća naslednica.
“Zato je naš zadatak da zajedno pokušamo da podignemo svest o njihovim potrebama i povećamo njihovu vidljivost u našem društvu, jer ove žene zavredjuju jednaku pažnju, podršku i šansu”, rekao je Dačić.
Po njegovim rečima, ukoliko se ne osigura da devojčice i žene imaju istovetna prava i uslove za ostvarenje ličnih i profesionalnih aspiracija kao i muškarci, ne može se ostvariti pun razvojni potencijal bilo koje zajednice niti sredine.
Dačić je rekao da prema zvaničnoj statistici u Srbiji visoke škole i fakultete češće upisuju i završavaju žene, poslednjih godina se povećava broj žena doktora nauka, a većinu korisnika interneta takodje čine žene.
“Osnaživanje žena utkano je u Agendu 2030 kao njen neizostavni deo. Deo globalnih napora za dostizanje održivog društva jednakih u kome niko nije ostavljen iza kolone, obuhvata i žene koje žive na selu, u gradu, izbeglice, žene koje su doživele neki oblik diskriminacije – Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom ili žene koje se nisu povinovale rodnim normama”, rekao je on.
Istakao je da je u Srbiji bilo hrabrih žena u vremenima kada nije bilo tako jednostavno biti hrabar i da su takva vremena iznedrila Milunku Savić, srpsku heroinu, Jelisavetu Načić, prvu ženu diplomiranu arhitektu, prvu srpsku slikarku Katarinu Ivanović, Kseniju Atanasijević, prvu ženu doktorku nauka.
Beta
