BEOGRAD – Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ukidanja ropstva danas je održano predavanje na temu “Trgovina ljudima i opasnosti na internetu” u organizaciji fondacije Unitas u Beogradu.
Sadržaj prezentacije obuhvatio je osnovne pojmove o fenomenu trgovine ljudima koji je prevashodno opisan kao moderno ropstvo čiju je statistiku teško fiksirati.
Savremen svet na globalnom nivou opisuje se kao društvo koje ima gotovo 50 miliona robova i u kome trgovina ljudima, kao najbrže rastuća grana kriminalne industrije, ubira profit veći od 152 biliona dolara, na godišnjem nivou.
Trgovina ljudima pravi veći profit na godišnjem nivou od udruženog kapitala Facebook-a, Nike-a, Starbucks-a i Disney-a, a za srpsko ili rusko dete trgovac je spreman da plati i do 120.000 dolara.
Faktori koji podstiču rast ove industrije su nizak rizik da se otkrije nedelo i veoma visok profit. Najprisutniji vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, a ciljnu grupu, pre svega, predstavljaju devojčice i mlade žene u uzrasnoj kategoriji od 11 do 25 godina starosti.
Što se tiče samog interneta, veoma zabrinjava podatak da se na društvenim mrežama, u svakoj sekundi, nalazi 700.000 predatora koji, na osnovu svojih potreba, mapiraju našu decu kao potencijalne žrtve trgovine ljudima.
“Neophodno je alarmirati širu javnost i posebno senzitivisati roditelje da izgrade poverenje sa svojom decom i dopru do njih kako bi deca prihvatila nužne savete koji ih mogu zaštititi od upadanja u lanac trgovine ljudima”, poručila je Aleksandra Urošević, predstavnica Unitas fondacije.
Ova se kriminalna industrija ispoljava i kroz radnu eksploataciju, nekomercijalnu eksploataciju (prinudni brak, ilegalno usvojenje) i druge oblike trgovine organima, prošnje, kriminale.
Trgovina ljudima se, najčešće, krije iza oglasa za posao, modnih agencija, salona za masažu, eskort ili agencija za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, studiranja u inostranstvu, a najveći prostor za vrbovanje žrtava predstavlja, zapravo, internet.
“Ukoliko se osoba javlja na određeni oglas za posao, preporuka je da obavezno pretraži sajt APR-a kako bi se uverila da dati poslodavac ima uredno registrovan matični broj, PIB i broj fiksnog telefona na sajtu Agencije za privredne registre”, savetuje Urošević.
Univerzalan profil trgovca ljudima ne postoji. Reč je o osobama pretežno muškog pola čija se profesija opisuje rasponom od poljoprivrednika i sveštenika do lekara. Statistika svedoči da su to osobe, najčešće, bliske žrtvi: roditelji, rođaci, partneri, prijatelji, ali i nepoznate osobe i lažni poslodavci.
Kada je reč o profilu same žrtve, statistički gledano, u pitanju su mlade osobe, pretežno ženskog pola koje potiču iz ekonomski depriviranih porodica, u kojima je najčešće, istovremeno, prisutna kako socijalna izolacija, tako i porodična patologija (narkomanija, alkoholizam), kao i nezadovoljene psihološke potrebe za sigurnošću i pripadanjem.
Iz Unitasa upozoravaju da sve što postavimo na internet, od fotografije do razmišljanja, zauvek ostaje zapisano na internetu, a to znači da nas opcija DELETE ne štititi u smislu poništavanja nepromišljenog sadržaja.
Sve što smo postavili na društvenu mrežu ikada, čini zauvek našu internet senku, naš online otisak, koji u nekom trenutku, u budućnosti, može biti diskriminativni faktor za posao kojim želimo da se bavimo ili za naše uspinjanje na društvenoj lestvici, upozovaraju u ovoj organizaciji, te poručuju da ukoliko neko sumnja da mu je dete ugroženo i ukoliko postoje indicije da je vrbovano ili izloženo bilo kakvom obliku online nasilja, može da se obrati Policiji na 192 i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na 19833.
