NOVI PAZAR – Na nemačkom tržištu rada je stalna potražnja za građevinskim radnicima. Radno sposobni muškarci iz zemalja Zapadnog Balkana u velikom broju odlaze na privremeni ili stalni rad na nemačka gradilišta.
Pedesetogodišnji Besim Šaćirović je jedan od njih, a odlučio je da živi između Frankfurta i Novog Pazara, gde mu je porodica.
Kako je živeti između dve zemlje Besim zna najbolje, jer već dvadeset godina živi između Frankfurta u Nemačkoj i Novog Pazara u Srbiji. Besim radi kao građevinac u Frankfurtu, dok njegova žena Nezrina, i dva sina, Imran i Amar, kojima je sedam odnosno šest godina – žive u Novom Pazaru.
U njihovom stanu, u jednoj od novoizgrađenih pazarskih zgrada, gde su nas pozvali u goste, Besim i Nezrina objašnjavaju tu zajedničku odluku: želeli su da dečaci uče školu na svom jeziku i u okruženju u kojem su rođeni.
Vreme u Frankfurtu sporije ide nego u Novom Pazaru
Sa sinovima u krilu, Besim priča koliko mu odvojenost od porodice teško pada i kako koristi svaku priliku da dođe u Pazar da ih poseti, obično na svaka dva-tri meseca. Besim dolazi avionom, ponekad leti do Beograda a ponekad do Prištine. Raduje se najavama avionskih linija do Kraljeva i uz smeh dodaje da će onda dolaziti svakog meseca. Bliži aerodrom bi Besimu uštedeo vreme, koje mu je kao građevincu dragoceno. Naime, Besimov radni dan je veoma dug:
„Ustajanje u 5 sati ujutru, pripreme malo za posao, idem na prevoz na S-Bahn, do jednog određenog mesta gde dolaze busevi od firmi, gde nas bus uzme, onda odatle dobijemo raspored na koje bauštele idemo. Radimo po 8 sati dnevno, onda nas ponovo busevi od firmi vraćaju na isto mesto gde su nas pokupili ujutru, onda idem na S-Bahn i onda idem kući. Imam jednog rođaka sa kojim stanujem već 15 godina zajedno, i on isto radi trockenbau, znači isti posao radimo nas dvojica.“ Ko se prvi vrati sa građevine taj sprema večeru – smeje se Besim i dodaje da im čak i vikend prođe radno:
„Iskreno, nemam vremena nizašta. Mi radimo i u subotu malo, onda u subotu kad odradimo onda idemo u kupovinu, da namirimo za celu sledeću nedelju, nemamo vremena više da idemo u kupovinu. Nedelja se malo duže odspava, treba malo da se namiri stan, da se opere i garderoba, radna, i sve to i onda je i nedelja prošla. I onda ponovo počinje nova radna nedelja, to je taj život koji mi imamo tamo.“
Radni dan Besima Šaćirovića na gradilištima Nemačke je iscrpljujući i težak. Motivaciju za takav ritam nalazi u mislima o susretu sa najbližima i uobičajenim aktivnostima sa njima: pokazivanje domaćih zadataka deci, igri sa njima, vremenu provedenom sa ženom, posetama familiji i, prosto, danima bez obaveza. Dolazak u Novi Pazar je za Besima kao odmor, a vreme na odmoru brzo prolazi.
AUDIO PRILOG POSLUŠAJTE NA SAJTU WDR
