Za dve decenije koliko su u braku, punih 16 godina Ibrahim Šabanović (47) i njegova supruga Munevera (41) iz Tutina žive kao podstanari i znaju samo za muku, bolest i sirotinju. Mada Ibrahim radi u Gradskoj čistoći i mesečno zarađuje oko 250 evra, on i njegova ozbiljno bolesna supruga Munevera, koja je imala teške operacije na mozgu, jedva prehranjuju i školuju svojih petoro dece: Belkizu (14), Sumeju (12), Selmina (11), Imrana (9) i Irfana (2).
Mnogo puta ostajali su bez najneophodnijih namirnica, pa i gladovali samo da bi platili kiriju i struju i da ne bi bili izbačeni na ulicu. Nažalost, uprkos teškoj borbi za golo preživljavanje porodica Šabanović nedavno se, ipak našla „na ulici“. I da nije bilo dobrih ljudi, niko ne zna šta bi se sa njima dogodilo.
– Jednostavno od moje plate ne mogu da platim kiriju i prehranim porodicu. Pošto jednom od gazda duže vremena nismo plaćali zakup kuće on nas je, osim što nas je izbacio, tužio sudu, pa mi sada za taj dug uzimaju pola plate. Dok smo bili bez krova nad glavom, privremeno nam je pomogao brat, koji takođe živi teško i ne može da rešava naše probleme. A, onda se pojavio jedan dobri Tutinac, koji nas je smestio u jednu kuću i unapred nam platio kiriju za tri meseca. Bog mu pomogao i dao sve što poželi! – priča Ibrahim.
Naglašava i da mu mnogo pomažu poznanici, prijatelji i vlasnik prodavnice u komšiluku koji mu hranu i namirnice daje „na recku“ i kome trenutno duguje oko 400 evra. Dok su i bukvalno boravili na ulici Ibrahim i Munevera Šabanovi, preživljavali su još jednu dramu i umalo nisu ostali bez dece.
– Pošto nismo imali uslove da život, došli su socijalni radnici sa namerom da nam oduzmu decu i smeste ih negde u toplo, gde će imati šta da jedu i piju. Jedva smo ih „odbranili“ i da nije bilo tog dobrog Tutinca, koji nam je platio kiriju i privremeno nas konsolidovao, ostali bi i bez dece. Šta bi mi bez njih, samo da poludimo – žali se ovaj skromni i siromašni Tutinac.
Živi u nadi da će mu opština i dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore pomoći da nekako plati kiriju bar do kraja godine.
– Da smo novac koji smo do sada davali za stanarinu odvajali za kuću, možda bi i imali svoj krov nad glavom. Nažalost, Muneverina bolest, operacija i lečenje su bili preči. Trebalo je hraniti, oblačiti i školovati decu, pa nikada nismo mogli da sastavimo ni 1.000 evra koliko je potrebno za temelje – naglašava Ibrahim.
Dankin apel
O teškim nevoljama porodice Šabanović, prva nas je obavestila Danka Mijović iz Tutina koja je apelovala i na humanitarca i našeg saradnika, Hida Muratovića, da što pre poseti ovu porodicu. Isto tako i pokrene humanitarnu akciju za pomoć Ibrahimu, Muneveri i njihovoj deci. Već narednih dana Muratović će poći u Tutin da „snimi situaciju“ i ponese prvu pomoć i iz prve ruke sazna šta je trenutno najpotrebnije Šabanovićima i kako im pomoći.
Sanjaju o sobici
Ibrahimova supruga Munevera, dodaje da je životni san njene dece da imaju bar dve svoje sobice i kupatilo, gde bi na miru i u toplom mogli da uče i pišu domaće zadatke.
– Kad bi uspeli da sagradimo bar i najskromniji kućerak, bila bi to za nas „velika zgrada“, bili bi srećni kao da imamo ceo soliter. Bogu i dobrim ljudima se molimo da nam pomognu. Do neba smo zahvalni svima koji su nam do sada pomagali, Bog neka ih čuva i sreća prati! – poručuje Munevera Šabanović.
